Yaqin tariximizni bilamizmi?

Шукрулло Мирсаидов ҳақидаги хотиралар

Posted on November 23, 2022 by Jahongir Muhammad

Мирсаидовни “Шукрулло” деганларини эшитмаганман. Ҳамма у кишини “Шукур Раҳматович” дерди. Ўзи ҳам шундай деб аташларни ёқтирарди, шекилли?

Шукур Раҳматович ҳақида у киши ҳаёт эканликларида кўп нарса ёзганман. Бугун ўйлаб қарасам, ёзилмаган нарсалар ундан ҳам кўп экан. Шулардан айримларини сиз билан баҳам кўрмоқчиман. Булар турли воқеалардир ва инсоннинг кимлиги воқеалар жараёнида кўринади. Бу воқеаларни эшитиб, Мирсаидов қандай одам бўлгани ҳақида ўзингиз хулоса қилинг.

1.Елцининг эътирофи

Ўзбекистон вице-президенти Мирсаидов раиси бўлган ҳукумат делегациялари таркибида Украина ва Россияга боргандим. Россияга 1991 йилда бордик. Ўшанда икки давлат ўртасида илк иқтисодий шартномалар имзоланганди.

Ҳайъат таркибига ҳукумат аъзоларидан ташқари Олий Кенгашдан Шавкат Ўразаев ва камина киритилганди. Москвага боришимизни бир кун олдин билганман.

Ўшанда Олий Кенгаш ва ҳукумат битта бинода эди. У киши бешинчи, биз олтинчи қаватда ишлардик.

Бир кун энди уйга кетаман, деб турсам, ёрдамчиси телефон қилиб, Шукур ака сўраётганини айтди. Тушсам чой ҳўплаб ўтирган экан. Доим столининг устида пахта гулли чойнак ва иккита пиёла турарди. Менга ҳам чой қуйди. У киши чой қуйганда бир қултумдан ошмасди. Ичиб юборишни ҳам, ичмасликни ҳам билмасдингиз.

-Украина сафаримиз яхши бўлганди. Шуни эслаб Ислом акадан сўраб, сизни ҳам рўйхатга қўшдим. Ошкоралик қўмитаси Олий Кенгашдаги энг кучли қўмита. Эркин ака(Эркин Воҳидов-ЖМ)ни яхши кўраман. Битта маҳаллада турамиз. Москвага борайлик десам саломатлигим бўлмаяти, дедилар. Бундай тарихий воқеаларда саломатликни ўйламаслик керак.

Эркин Воҳидов қўмита раиси ва камина раис ўринбосар эдим. Ўшанда Ислом Каримов “Ҳайъат таркибига номингизни мен қўшдим” деганди. Эркин ака ҳам кейинчалик “Сизни мен тавсия қилгандим” деган. Нима бўлганда ҳам ҳайъат таркибидаги энг ёши мен эдим. Балки шунинг учун ҳам қўшган бўлишлари мумкин. Оқсоқол депутат Ўразаевнинг ёнида ёш депутат ҳам бўлиши керак, деб ўйлаш ўша пайтнинг мантиғига мос эди.

Шукур Раҳматович стол устидаги “папка”ни узатди:

-Мана шуларни бир кўринг, фикр туғилса эртага самолётда гаплашамиз,-деб хайрлашди.

Аслида унинг ўзи саломатлиги ҳақида ўйламасди, шекилли, доим кўзининг остида “халтачалари” бўларди. Унинг “почкаси” касал бўлса керак деган хаёлга борардим. Кимдир буни “кўп ичганидан” деса, кимдир “ухламасдан ишлаганидан” дерди, бошқа биров эса “юрагининг мазаси бўлмаса керак” деб қўярди. Халқнинг кўз олдида бўлгандан кейин кўзингизни ости осилса ҳам бир дунё гап-да. Лекин у кишининг кўп ичиб, маст бўлганини кўрганим йўқ. Тунлари ухламасдан ҳукумат ишлари билан банд бўлишини эса билардим.

Самолёт саҳар пайти экан. Тайёргарлик кўраман, деб қоғозларни қараб чиқишни унутибман. Ярим тунда ёдимга тушиб, ўрнимдан туриб, саҳарга қадар ўқиб чиқдим. Ҳаммаси иқтисодий мавзулардаги ҳужжатлар. Бунинг устига урусча ва олдиндан Россия мулозимлари билан кўриб чиқилган. “Бир нарса” тополмадим, у киши ҳам сўрамади.

Москванинг “Оқ уйи”да адашмасам ё 9-, ё 10 қаватда музокаралар олиб борилди. Узун столнинг икки томонида икки мамлакатнинг ҳайъати ўтирди. Руслардан гапирганлар икки-учта. Биздан эса фақат Шукур Раҳматович. Эсимда қолгани шуки, Зарафшон шаҳрининг аэропорти ва тахтаю болорлик учун рус ўрмонларидан кесиб олиб келинадиган дарахтлар каби масалаларда кўпроқ баҳс бўлди.

Охирида Россия томонидан Борис Елцин ва биз томондан Шукур Раҳматович ҳужжатларни тантанали равишда имзоладилар.

Россия ҳукуматининг Кремлда зиёфат зали бор экан. Кечқурун ҳаммамиз ўша жойга бордик. Қадаҳ айтишлар бошланиб кетди. “Мастлик-ростлик” дейишади. Анчагина ичиб олган Борис Елцин Ўзбекистон билан тузилган илк шартномани тарихий дея мақтаб, Шукур Раҳматовични “Ўзбек халқининг патриоти” (ватанпарвари-ЖМ) деди. Кейин бу иборасини тахминан шундай изоҳлади:

-Ҳамма ҳужжатларни вакилларимиз кўриб чиққанди ва биз бир қараб, имзолашимиз лозим эди. Аммо кўрдингизлар, музокарамиз икки кунга чўзилиб кетди. Бу Шукур Раҳматовичнинг ўжарлигидан. У ўзбек халқи учун Россиядан кўпроқ нарса ундириб олди. Майли, биз афсусда эмас, кетса ўз қардошимизга кетибди.

Ўшанда жуда мағрурландим. Қайтиб келгач, буни депутат дўстларимга айтиб бердим. 1991 йилнинг кузида “Каримовга ишончсизлик” деб ёзилган 12 саҳифалик баёнотимизга шу воқеа ҳам киритилганди.

Дарвоқе, Украина сафаримиз ҳам тарихий воқеа эди.

2.“Боғидилкушо”

Президентнинг миллий масалалар бўйича маслаҳатчиси Шохобиддин Зиёмов ва каминани Украинага Ислом Каримовнинг ўзи юборди.

-Қрим татарларни Ўзбекистондан кўчирамиз ва бунинг пулини Украинанинг бўйнига қўйишимиз керак. Сизлар бориб Украина билан имзоланадиган шартномалардан шуниси билан шуғулланиб, уларни бунга кўндиринглар,-деди Ислом Каримов кетишимиз олдидан.

Ундан қрим туркларини кўчириш учун Москва катта миқдорда пул ажратганку, деб сўрадим.

-Ана шу пуллар Украинага ўтиб кетган,-деб жавоб қилди Каримов.

Биз Зиёмов билан Киевга боргандан кейин билдикки, Украинага ҳеч қанақа пул ўтган эмас экан. Биз гаплашган ҳукумат вакиллари ва депутатлар аввалига бутун харажатни “Ўзбекистон тўлаши” керак деб туриб олдилар. Охири “Ўзбекистон ҳам бунга қисман ҳисса қўшиши” шарти билан кўчириш харажатларининг асосий қисмини кўтаришга рози бўлдилар. Каримов буни истамади. Ана шу “ҳисса”ни “ҳужжатдан олиб ташлаш” учун биз бир неча кун Киевда қолиб кетдик.

Бир кун кечқурун кутилмаганда биз турган ҳукумат уйига Шукр Раҳматович кириб келди, ёнида бир нечта мулозим ҳам бор.

-Бизнинг одамлар иқтисод бўйича ҳамма ҳужжатларни келишиб бўлишди, сизлар битта нарсани битира олмадингларми?-деди. У пайтда депутатлар мустақил бўлгани учун Шукр Раҳматович асосан Зиёмовга гапирди. Кейин менга юзланди׃

-Жоҳонгиржон депутат дўстларингизни кўндира олмадингизми?

Шукр ака ҳам Каримов каби “Жоҳонгир” деб гапирарди.

-Кўнишди, лекин биз ҳам озгина ҳисса қўшсак бўлади, улар бизнинг ҳам қардошларимиз-дедим .

-Мен уже Леонид Макарович (Кравчук, Украина Компартияси МКсининг ўша кездаги биринчи котиби-ЖМ) билан гаплашдим, Ислом акам келгунча ҳамма ҳужжатлар тахт бўлишини айтдилар. Фақат ўша “ҳисса” расмиятчилик учун бўлса ҳам қолсин деяти. Бўлмаса бузғунчи депутатлар жанжал қилишлари мумкин экан. Лекин унинг ўрнига бошқа нарса сўранглар деди.

Шукр ака шундай деб ҳаммага бир-бир қаради. Ҳеч ким индамади. Менга навбат келганда׃

-Бухоро амири Саид Абдулаҳатхон Ялтада қурдирган дам олиш зонасининг “ордери”ни олайлик,-дедим Ўзбекистоннинг хорижда қолиб кетаётган мулклари ҳақида “Ўзбекистон овози”да чиққан мақоламни эслаб.

-Қизиқмисиз, у ўзимизнинг балансдаку, иккинчи биносини ҳам ўзимиз қурганмиз, ҳар йил пул ажратамиз, ҳозир ҳам 4-управления ҳисобида,-деб жавоб қилди Шукр Раҳматович.

“Билмаган нарсангга қўшилиб нима қиласан?”, дегандек ҳамма менга қаради. “Суриштирмаган эканман”, деб ўйлаб бу ҳақда бошқа гапирмадим.

Тошкентга келганимиздан кейин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 4-бошқармасига қарайдиган поликлиникамиздан таътилда Ялтада дам олиб келишим ва бунга йўлланма ажратилганини айтишди. Ким ҳам “Йўқ” дейди. Дарров пулини тўлаб, таътилни расмийлаштириб, умр йўлдошим Роҳилахон билан Ялтага учдик.

Аэропортда бизни санаторий бош врачи 70-80 километрлик жойдан келиб кутиб олди ва кейин хизмат учун қора “Волга”сини бериб қўйди. Ажаб?

Санаториянинг иккита биноси бор экан. Биттаси Амир иншо эттирган “Дилкушо”, иккинчиси Шароф Рашидов томонидан қурдирилган замонавий, кўп қаватли бино.

Биз турган бинони Амир Абдулаҳатхон ва унинг ўғли ҳам қароргоҳ, ҳамда ёзги дам олиш жойи сифатида фойдаланган. Амир бу жойни Чор Россиясидан сотиб олиб, Шарқ услубида қурдирган. Фавқулодда гўзал.

Биринчи қаватда Шароф Рашидов келганда қоладиган махсус жой бор. Усмонли қароргоҳларида ишлатилгани каби нақшдор қимматбаҳо тошлар билан марвитанчасига безатилган. Ҳатто ваннасигача топилиш қийин, даволовчи тошдан қилинган.

Биз билан бирга Ислом Каримовнинг устози, узоқ йиллар Давлат Планлаштириш қўмитасини бошқарган, ўша кезда Давлат нарх-наво қўмитасининг раиси, кейинчалик президентлик сайловида Комиссия раиси бўлган Қудрат Ахмедов ва умр йўлдоши Олмос опа (Ғафур Ғуломнинг қизи) ҳам келишганди. Бутун мулозимат уларга ва соясидан биз ҳам фойдаланяпмиз, деб ўйладим. Лекин Қудрат акани тепага жойлаштириб, “Рашидовнинг хонаси” дейилган жойни бизга беришди. Ҳайрон эдик. Бир икки вазирлар билан бирга хонандалар Бобомурод Ҳамдамов дойрачиси Ҳамроқул ака билан, Хайрулла Лутфуллаев дойрачиси Талъат ака билан ҳам ҳам шу ерда эдилар.

-Бу бино 1924 йили Қрим ижроқўми қарори билан бир умрга фойдаланиш учун Ўзбекистонга берилган ва шундан бери бизники,-деди бир куни бош врач суҳбат орасида.

Унинг кўп гапдан хабари бор эди. Ҳатто Киевдаги савол-жавобдан ҳам.

Хуллас, яхши дам олиб қайтдик.

Шукр аканинг ҳовлисида дарвозадан кирганда чап томонда “тераска”си бўларди. Шу ерда икки киши юзма-юз гаплашиб ўтириши учун иккита кресло қўйилган. Бир кун чой ичиб бўлганимиздан кейин ана шу креслода ўтириб Ялтадаги снаторийдан гап очдилар. У бинонинг аҳамияти ва ичидаги тошларнинг ноёблигини гапирдилар.

-Вазирга Жоҳонгир оиласи билан бориб, ўша ерда дам олиб келмоқчи, қараб қўйинглар деб айтгандим,-дедилар.

-Боришимни қандай билгандингиз? -дея ажабландим.

-Ҳукумат ҳамма нарсани билади,-деб жилмайдилару кейин тин олиб,-Биласизми, гапингизни кесиб ташлаб хато қилган эканман. Тошкентга келиб суриштирсам, санаториянинг ҳамма харажатлари бизда, биз қурганмиз, лекин “ордери” бизда эмас экан. Ўшанда бу масалани қўйсак, Қрим ижроқўмининг 1924 йилги қарорини баҳона қилиб, бу биноларни бутунлай ўзимизга олардик. Энди “Шуни сотиб олайлик” десам Ислом ака кўнмаяти. Сиз бориб дам олиб, у ерга меҳр қўйиб келинг, дегандим. Мана бориб, кўриб келдингиз, энди шу масалани сессияда кўтармайсизми?-дедилар.

Икки раҳбар орасидаги ўйинга тушиб қолаётгандек ҳис қилдим ўзимни ва ўша кезда санатория масаласига қайтмадим.

Лекин бир кун мавриди келиб қолиб, хориждаги мулкларимизни қайтариб олиш ҳақида гапирсам, Каримов׃

-Бу Маданият қўмитасига оид, мана Примқул ака Қодиров шу ерда ўтирибдилар, бу ҳақда таклиф тайёрласалар кўрибчиқамиз, булар жуда кичик нарсалар,- деб масалани ёпди.

Кейинчалик суҳбатларимизда Шукр ака Киевда имкон туғилганда диққат қилмаганларини бир неча марта эслаб, афсусландилар. Табиийки, у кишининг бу нарсани бир неча марта эслаши диққатимни тортганди. Чунки раҳбар одамнинг миллионта ташвиши бор, миллионта гапга “ҳа” ё “йўқ” дейиши табиий ҳол. Қайси бирини эслаб юради? Аммо Шукр ака бу масалани бир эмас, бир неча марта эслашидан у балки ўзини айбдор ҳисобладимикан, деб ҳам ўйладим.

Бундай олганда, “бу кичик нарса”дек кўринади, лекин миллат мулкининг катта-кичиги бўлмайди. Шукр ака ана шуни ўйлаб, виждонан қийналган эди, манимча?! Виждонан қийналган одамда виждон кучланиб боради. Чунки виждон қийналишдан чиниқади.

Виждон сиёсатчиликка дош беролмайди. Сиёсатчиликни касб қилганларнинг кўпи виждонидан айрилган. Бунинг тарихда ҳам, бугун ҳам мисоллари жуда кўп. Шукр ака балки виждонини асраб қолиш учун сиёсатчиликдан чекиндимикан? Бу энди кейинги мавзу.

Дарвоқе, санатория тақдири нима бўлди, аниқ билмайман, эшитишимча номи сақлангани билан ўзи Украина ҳисобида.

3. Қўрқув фактори

Иқтисод фанлари доктори Шукрулло Мирсаидовнинг Бош вазирликка келиши масаласига бевосита аралашиб қолганман. Олий Кенгашнинг 1990 йил март ойидаги сессиясида Каримов Министрлар Совети раислигига (Бош вазир-ЖМ) шу вазифада ишлаб турган Мираҳмад Мирқосимовни тавсия қилди.

У пайтда қайта қуриш, ошкоралик шамоллари бизга ҳам етиб келган ва Олий Кенгаш ҳокимиятнинг кучли бўғинига айланиш учун оёққа турганди. Ҳар бир масала катта баҳслар, тортишувлар билангина ҳал бўларди.

Биз депутатлар Паркентда халққа қарши қурол ишлатилганидан (Бу ҳақда “ИАК” да ўқишингиз мумкин-ЖМ) ғазабда эдик. СССР миқёсида тўполонларни бостириш учун генерал Шаталин бошчилигида махсус ҳарбий қўшин тузилганди. Ислом Каримов ана шу қўшинни ёрдамга чақирган.

Қўшиннинг бир бўлинмаси Паркентга яқин жойда турган ва воқеаларга аралашиш учун ҳукуматдан ёзма равишда изн сўраган. Мирқосимов ярим тунда ўша жойга борган. Унга Ислом Каримов телефон қилиб, ҳарбийларга ҳужжат имзолаб беришни ва эрталаб Паркент марказига танкларни олиб кириш лозимлигини айтган. Тошкент вилоятилик депутатлардан бири бунга гувоҳ бўлган. Биз бу ҳақда сессиядан олдин Мирқосимовдан сўрасак, у ким телефон қилганини яширди.

Шунинг учун у тасдиқланадиган пайтда шартта ўрнимдан турдимда унга:

-Паркентга ҳарбийларни олиб киришга ва оддий одамларни отишга ким рухсат берганди?-деб савол бердим.

Сессия жонли тарзда телевизордан кўрсатилаётган эди. Мирқосимов боши берк кўчага кириб қолди. Залда ғала-ғовур. Паркентлик бир депутат ўрнидан туриб, минбарга қараб юра бошлади. Каримов катта жанжал бошланиб кетишини сезди, шекилли, микрофонни ўзи томонга буриб:

-Менда битта таклиф бор, Бош вазирни алтернатив йўл билан сайлайлик, иккита номзод кўрсатайлик ва биттасини танлаб олинглар,- деди. Ваҳоланки, бир неча дақиқа олдин фақат Мирқосимов номзодинигина кўрсатган эди.

-Госпланнинг раиси Мирсаидовни ҳам тавсия қиламан, демократия бу, биттасини танлаб олинглар,-деди у.

Депутатлардан бири “Мирсаидов ҳақида фикрингизни ҳам очиқ айтинг” деб бақирди. Чунки у Мирқосимовни роса мақтаганди. Шундан кейин Каримов ўрнидан турдида сакраб-сакраб минбар ёнига келди. У Мирсаидовни “мард ва жасур, сўзида турадиган, тажрибали раҳбар, энг кучли иқтисодчи” деб мақтади.

Паркент ҳақидаги гаплар бир зумда ўртадан кўтарилди ва депутатлар ура-ура билан Мирсаидовни Бош вазирликка тасдиқладилар.

Каримов ишсиз қолган Мирқосимовни Компартия қошида тузилган, барча текшир-текширларнинг бошида турадиган, ўша кездаги жуда кучли идора-Давлат Назорат Қўмитасига раис этиб тайинлади.

Шукр аканинг “Халқлар дўстлиги саройи” яқинида “штаб-квартираси” бор эди. Муҳим гаплар чиқса, ўша ерда учрашардик. У ишдан кетгандан кейин ҳам жуда кўп раҳбарлар маслаҳат олиш учун шу ерга келиб кетардилар.

Бир кун борсам, Мираҳмат ака ҳам ўша ерда. Илгари у “Совмин”га раис бўлган, Шукр ака эса унга ўринбосар ҳисобланган. Давлат планлаштириш қўмитаси раиси Бош вазир ўринбосари ҳисобланган. Мана энди у ишсиз Мирсаидовнинг уйида ўтирибди ва ундан маслаҳат олишга келган. Бир пайтлар Тошкент вилоятини ҳам бошқарган Мирқосимов Шукр аканинг айтганларига “хўп-хўп”лаб турганди.

Лекин кўп ўтмай бу уйга тез-тез қатнайдиган Мирқосимов ҳам, Адҳам Фозилбеков ҳам, Бахтиёр Ҳамидов ҳам… хуллас, Шукр аканинг маслаҳатлари билан муаммоларни ҳал этган бошқа раҳбарлар ҳам келмай қўйишди. Кимки у билан гаплашса, жазоланарди. Ҳатто Тошкент шаҳар ижроқўми раислиги пайтида туманларга тайинлаган кадрлари ҳам қувғинга олинди. Уларни ўғирлаб кетиб, қийнаш одатга айланди. Туманлардан бирида раҳбар, кейин Олий Кенгашда қўмита раиси бўлган Ҳалима Усмонова “Америка овози”га:

-Каримов сайланиши учун кўп югурганман. Аммо у мени Мирсаидовнинг одами, деб шу қадар қийнадики, ҳатто менга сув бермай, ўз сийдигимни ичиртирди,-дея юм-юм йиғлаб бошидан ўтганларни гапириб берганди.

Ҳалима Усмонова АҚШда бир неча марта юрак хуружига учради ва шу дард чангалида Айдаҳо штатида оламдан ўтди…

Мирсаидовнинг жуда кўп кадрлари ундан юз бурдилар. Уни ҳурмат қилиб, учрашиб турганлари Ҳалима Усмонова каби азобларга рўбарў қилиндилар. Нима учун? Кечагина уни мақтаб кўкларга кўтарган Каримов нега унга бунча душман бўлиб қолди. Китобларимда батафсил ёзилган бир воқеани қисман эслатсам, бунинг сабабини англаб оласиз.

Каримов Ошкоралик қўмитасида ўзининг устидан келган шикоятларни кўриб:

-Ҳе, бу нонкур халқнинг онасини…! – дея сўкканини Республика журналистлари билан учрашувда айтганимдан кейин “туҳматчи”га чиқиб қолдим. Ўзбекистон Компартияси Марказий Комитети текширув бошлатди ва бу ишни Ефимов, Мирқосимов назоратга олишди. Каримовнинг сўкканини бевосита эшитганлар – Мирзаолим Иброҳимов, Эркин Воҳидов, Эркин Хўжаев, Эркин Халилов ва бошқалар бунақа гапни “эшитмай қолганлари”ни ёзиб беришган. Шунда битта Мирсаидов ҳақиқатдан шундай гап бўлди, деб мени қутқазиб қолган.

Шукр аканинг “штаб-кавартира”сида ўтирганимизда Мирқосимов:

-Бор гапни ёзиб бермаганларида қамалиб кетардингиз, лекин ёзганларини ўқиб, жиннисии чиқиб қолганди,-деди Каримовни назарда тутиб.

Мирсаидов соддагина қилиб гапирарди:

-Ўзимдан ҳеч нарса қўшмаганманку, бор нарсани ёзиб бергандим, нега жинниси чиқиб қолади? Менга ҳам бақир-чақир қилган, лекин эшитмаганман,-деди.

Унинг учун ҳақиқатани айтиш оддий нарса эди. Мана шу нарса ҳам Каримовни қўрқитган факторлардан биридир.

4. Золимнинг зулми

Шукур ака Ислом Каримов билан келиша олмади. Уларнинг биринчи зиддияти Президент ҳузуридаги мажлисда бўлган. Каримов ҳаммани “онангни…” деб сўкиб, стол устидаги нарсаларни ирғитганда, Шукур ака:

-Ислом ака бундай бошқарув билан узоққа боролмаймиз,-дейди.

Шунда Каримовнинг жаҳли янада кучайиб, қаршисидаги одамга телефон гўшагини улоқтиради. Гўшак айланиб келиб ўзига уради.

У кейин Шукур ака билан сан-манга бориб қолади.

Шукур ака мустақилликдан сўнг мамлакатда таъсис этилган вице-президентлик лавозимининг илк ва ягона соҳиби бўлиб қолди. Унинг еттинчи сессиядаги нутқини китобларимда келтирганман. У эркин гапирган, видеосини эълон қилганман ва сўзларини хатга айнан туширганман:

“Ўртоқлар, энг аввал ҳам бор мен сизларни ҳамжиҳатлик, бирликка чақирмоқчиман.Чунки ҳаммамизнинг орқамизда халқ турибди. Биз ҳамжиҳат бўлмасак, бир-биримизни қўллаб қувватлмасак халқ бизни кечирмайди. Энди ҳалиги кўтарилган масалалар бўйича. Бу ҳам халқ душманларининг иши. Қачонгача Москвадан келиб бизларга ақл ўргатади? Бунақа маломат тошлари мени бошимга жуда кўп тушган. Мен билан бирга ишлайдиган одамларнинг ҳаммаси билади.

Мени ўртоқ Анишечев (1984 йилда “тартиб” ўрнатиш учун Ўзбекистон Компартияси Марказий Комитетининг иккинчи котиби сифатида Москвадан юборилган шахс-ЖМ) таъқибга олган, бир пайтлар 11 яшарлигида отаси қамалган деб, лекин архивдаги оқланган материални йўқ қилиб юборган. Ана ўшанда ҳам айтганман, ўртоқлар мани шаҳар сессиясига олиб чиқингларда, мен кетай, деб. Мени Сатин (“Тартиб” ўрнатиш учун Тошкент шаҳар партия комитетига раҳбар қилиб юборилган шахс-ЖМ) ҳам таъқибга олган, шаҳардаги бўлаётган ҳамма ишларни менга тақаб. Бир иккита корхоналарининг, шу ғаларимиздан бўлган раҳбарлари Тошкент шаҳрига четдан ишчи олиб келганда бу ишчи кучи келишига қарши чиқиб, буни йўқ қилиш мақсадида 16.800 сўмдан налог чиқарганимизда улар бизнинг ҳуқуқимизга қарши чиқаяпти, деган. Чунки Тошкент шаҳрида ўзбеклар камайиб кетган вақт эди. Ана шунда Бош прокуроргача ёзиб, жиноий ишлар ҳам қўзғатмоқчи бўлишган.

Бугун сизлар муҳокама қилаётган гапларни мен бир йил олдин айтганман. Орқаваротдан эмас. Президент кенгашида айтганман. Президент кенгашида ман таклиф киритганманки, ўртоқлар президентимизни халқ сайлаши керак. Халқ сайловидан ўтишимиз керак, деб. Ана ўшанда ҳурматли Ислом Абдуғаниевичга ҳам айтганманки, “Ислом ака, ҳозир халқнинг ҳаммаси бизларни қўллаб-қувватлаб турган пайтда президент сайловини ўтказиб олсак яхши бўларди. Кейин қийин бўлади, деганман. Президент кенгаши аъзолари бу таклифни мана Мирсаидов таклиф қилаяпти, деб кенгашга олиб чиққан. Буни ҳам бўйинга олиш керак. Кенгашда бир-иккита хушомадгўйлар, келгусини билмайдиганлар айтишди-ки, ҳозир олиб чиқсак, халқ иккига бўлиниб кетади, деб. Энди олиб чиқсак, тўртга бўлиниб кетаяпти-ку? Шу билан тўхтатишди. Лекин ана ўша Ефимов, ундан кейин Берков дегани, Совминнинг биринчи муовини эди, ҳозир кетди, мен у билан ишламаймиз, деганимдан кейин уни президент кенгашига олиб, кейин Москвага яхшилаб кўтариб, жўнатиб юбордик. Ефимовлар гап тарқатди ўшанда ҳам Мирсаидов амал талашаяпти, деб. Ана ўшанда Бош вазирлик тугатилиб Президент ҳузурида Вазирлар маҳкамаси тузилди ва вице-президент вазифаси жорий этилди.

Мана шунда ҳам гап чиқмасин, қачонгача ўзбек халқига тавқи лаъанат келадики, булар амал талашадиган экан, қачонгача булар бир-бирининг устидан, орқасидан гап қилиб юрар экан деб, тишни тишга қўйиб, нима дейилса ўша деб келдим. Лекин ўз вазифамни халқимни олдида виждонан ҳалол, рўйростлик билан айтиб ўтаманки, бажариб келдим. Кейинги пайтда бир хил гап сўзларга киришиб мани практик ишлардан узоқлаштиришлар ҳам бўлди.

Бу менга зарар бўлгани йўқ. Бу иқтисодга зарар келтиришини ман президентга ҳам айтдим.

Бундан 15 кун олдин, агар ман амал талашадиган бўлсам, мана Ислом акам, ўзлари тасдиқлашлари мумкин, яъни Москвага Россия билан шартнома тузишга кетишдан олдин кириб айтдим, келинглар мани тинч қўйинглар, ман шу чиқиб кетай, ман ишламайман, манга рухсат беринг, келганда ҳам айтдим, кеча ҳам айтганман, бундан беш кун олдин ҳам айтганман.

Сизлар мени Совмин раиси қилиб сайлаётганларингизда ҳам айтганман. Сайласаларинг ҳам шу ишни қиламан, сайламасаларинг ҳам деб.

Шунинг учун мен қаерда ишлар эканман, ўзимнинг халқимга, ўзимнинг юртимга хизмат қиламан. Шунинг учун манга амалинглар керак эмас. Шунга қараб хулоса қилинглар. Мана вице-президент дейдими, бало дейдими, баттар дейдими, амал деган нарса керак эмас. Шунинг учун ман ҳозир сизларга айтишим мимкин, манга амалнинг кераги йўқ. Мен ҳеч қачон, ҳеч кимга бўйсуниб ишламаганман, ишламайман ҳам. Мен ҳалиги, тиз чўкиб яшагандан кўра, тик туриб ўлишни хохлайман. Шунинг учун эътиборларинга раҳмат, мани тинч қўйинглар…”

Мирсаидов минбардан тушиб, зални ташлаб чиқиб кетди. Бу эса унинг ҳам сиёсий ва ҳам шахсий ҳаётига зулмнинг зарбаси тушиши учун йўл очди. Ўша кун кўпчилик шошиб қолди. Агар Шукур ака бир оғиз “ Бу тентак одам, бу президентликка лойиқ эмас” деса, тамом эди, ҳамма у кишини қўлларди. Вақтни ортга қайтариб бўлмайди.

Чиқиб кетгандан кейин Каримовга хат ёзиб, демократия ва ошкоралик сиёсатининг ўрнини авторитаризм эгаллаб бораётгани айтиб, бу йўлда тўхташга чақирганди.

Тошкентда “Эрк” партияси ҳовлисида “Демократик кучлар форуми”ни ўтказдик. Шукрулло ака ҳам қўшилди ва мухолиф ҳаракатларни бирлаштиришга киришди. Тез-тез учрашиб турдик.

Каримов ғазабдан тушмади. 1992 йилда у кишига қарши “товламачилик ва порахўрлик” айби билан жиноят иши очтирди ва Шукур ака мамлакатдан чиқиб кетмасин дея 1 миллион долларлик жаримага тортилди. Кейинроқ халқаро арбитраж Шукур акани оқлади.

Энди унга тақиб янада кучaйди.

1994 йилда Тошкентда ўзининг машинасига яқинлашаётган пайтда машина портлаб кетади. Шукур ака омoн қолди.

У энди мухолифатининг “Мувофиқлаштирувчи кенгаши”ни тузишга киришди. “Адолат – Ҳақ йўли” партиясини тузди. Бу яккаҳоким, эркинликни истамаган Каримовни яна қуюшқондан чиқарди. Мирсаидовни доимий кузатув остига олишди. Унга яқин одамлар ҳам ё қамалди, ё Каримовга сотилди, ё четга чиқиб кетди.

Ҳатто Шукур акани сиёсий фаолиятдан тўхтатиш учун ўғрилаб, дўппослаб, кўчанинг ўртасига яланғоч ҳолда ташлаб кетишгача боришди.

1995 йилда эса ўғли номаълум шахслар томонидан ўғриланиб кетилди. Уни ҳам қаттиқ дўппослашди. Шунга қарамай “Озодлик”, “Би-би-си” радиоларида эркинлик, ошкоралик, иқтисодни қандай кўтариш ҳақида чиқишлар қилиб турди. “Америка Овози”да ишлаганимда тез-тез боғланиб, турли воқеларга муносабатини олиб турардим. Биз гаплашаётган пайтда телефонни узиб қўйишарди. У қўшниларининг уйига чиқиб, биз билан гаплашарди. Қисқа, лўнда ва дангал гапни айтарди.

Каримовнинг юзсизларча босими Шукрулло Мирсаидовни юрак хасталигига дучор қилди.

2012 йилнинг 2-ноярб куни Шукур ака 73 ёшида оламдан ўтганини эшитдик. Тошкент шаҳридаги “Тешик қопқоқ” қабристонига даф этишибди. Аммо ўзбек халқи ўзининг мард ўғлидан ажралганини хорижий радиолар ва мамлакат ичидаги миш-мишлар орқали эшитди, холос!

Жаҳонгир Муҳаммад

2012 йил.

Президент нега жим?

Ассалому алайкум! Исмим Муроджон узим Андижондан хозирда Эстония давлатида ишлаб юрипман. Олдин катта республика буйлаб дуконларига эга сетевой хусусий ташкилотда водий регионал менеджери лавозимида ишлаганман. Уз бизнесимни хам йулга куйиш максадида кичик бизнес билан хам шугулланганман. Узбекистондаги мен дуч келган кай бир муаммони айтишни хам билмайман куплигидан. Очик айтаман президентимизнинг карор фармонлари ва айтилган гаплари тадбиркорликни ривожлантириш тугрисидаги олийжаноб гаплар булсада, амалда Узбекистонда кичик бизнес йукликка махкум килинган. Европадаги конун ишлаши, суз эркинлиги, инсон кадрини куриб тугриси Узбекистон накадар боткокда эканлигини англаб етдим, келмасимдан олдин хам боткокдалигини билардим аммо бу кадар ёмон холатдалигини уша кобикни ёриб чиккач англадим. Мени молия ва иктисод йуналиши ва фармацевтика йуналиши буйича маълумотим бор. Мен конунлар хужжатлар ва давлат ташкилотлари билан 10 йил давомида ишладим главний бухгалтер булган вактимда. Шу сабабдан хам давлат накадар коррупсия ва ёлгон боткогига ботганлигини билганман олдиндан.

Муаммоларни бир бошдан айтсам.

1. Нега Узбекистондан барака йуколяпди? Бунинг сабаби диний ва дунёвий томондан хам учта биринчиси ёлгон, иккинчиси угирлик, учинчиси тарозидан уриш. Бунга оддий мисоллар куйида:

2.  Барча давлат ташкилотлари ва давлат ташкилотларига бевосита хисоб берувчи ташкилотлар ёлгон маълумот беради. Бунинг сабаби давлат белгилаб куйган солик туловлари ёки жарималардан кочиш. Бунинг ортидан жуда катта муаммолар келиб чикади. Бу муаммо собик совет иттифокидан колган пахтани кушиб ёзиш амалётидан колиб кетган эски огрикли яра.

3.  Оддий халк орасидаги угриларни хаммасини йигиб чикса хаммаси угирлаган кийматликлар микдори битта коррупсиячи порахур давлат амалдори угирлаган халк пулини олдида кичкина сумма булиб колади. Халкда бир гап бор «болгачини минг ургани бозгончини бир ургани» деган худди шундай буляпди хозир. Аммо афсуски оддий угрига 10йил камок миллиардларни умарган виждонсиз амалдорга 2 йил озодликни чеклаш жазоси бериляпди. Мана сизга Узбекистондаги адолат.

4.  Европага келиб бир нарсага амин булдимки, европани кучайишига сабаб улар рост маълумот бериб, тарозидан урмайди. Бизни узбеклар тарозидан урар булиб кетибди, буни европага келгач англадим, оддий мисол бирор махсулот сотиб олмокчи булсангиз ёрлигида курсатилган таркибига кушилган хомашё ном ива микдори курсатилади. Хуш бизда бу курсаткичлар канчалик ёзилгани билан мос кела олади деб уйлайсиз. Куйингки озик овкат махсулотларими, курилиш махсулотларими, асбоб анжомлар буладими хамма хаммасида узлари белгилаб курсатган мейор даражасини узлари угиринча бузиб хом ашёдан камайтириб тарозидан уришади. Европада худди Узбекситондаги махсулот билан бир хил таркиб курсатилган махсулотни олиб солиштирсангиз нархи бир хил булади (сумга угирса) аммо сифат ута юкори.

5. Коррупсия. Кайси томонга караманг коррупсия чукур илдиз отиб кетган. Оддий укитувчилик ёки докторликка ишга кириш хам пора, давлат ташкилотларига амалдор булиб киришнику кай бирини айтай. Хуш оддий ишга хам фалонча доллар тулаб ишга кирган ишчи пулини тезрок чикариш учун уша жойда угирлик килмайди дейсизми ? Бирор бир тадбиркорлик бошлаб нимадир килмокчи булсангиз порасиз иш битириб булмайди. Узбекистондаги коррупсияни хиди гарб давлатларигача етиб келган, хуш бунаканги нохуш хабарлардан кейин кайси ахмок инвестор Узбекистонга пул тикади. Ташкаридан инвестор кирмагач ташкаридан пул хам кирмайди. Бу дегани Узбекситон факатгина четда ишлаб юрган фукароларини жунатмаларига карам булади дегани. Узбекситон фалонча миллиард долларлик экспорт киляпдику дерсиз балким буларни 90%и ёлгон бу пуллар олтин, нефт, газ, уран кабилардан ортиги хам коррупсионер амалдорларимизни халкдан умарган пулларини уз офшорлари оркали пул ювиш амалётлари холос. Хозирда эса шундогам у йокка тортиб бу йокка тортиб етказа олмаётган ички айланма маблагини Узбекистон Россия манфаатлари йулида тикиб юборди. Нимага дейсизми чунки Россиядан окиб келаётган рубл урнига Россияга окиб доллар чикиб кетаяпти. Буни ортидан бозорларимиздани нарх наво ажиотажини куриб билиб турибсиз. Нима Узбекситон бир мустакил давлат сифатида уз ички манфаатларини уз халки учун бошка давлат олдида устун куя олмайдими? Россиядаги рубл кадрини Узбекситон кутарди десам янглишмаган буламан.  

6.  Ха яна бир гап европада 90% озик овкат, 90% истемол товарлари, уй жой, машина куйингки инсон учун хаётий зарурий барча нарсалар нархи Узбекистондаши билан бир хил лекин даромад, иш хаки, нафакалар аксинча. Узбекситон факатгина нарх навони гарбдан урнак олади холосми? Бу ерда оддий фаррош хам чет фукароси булса соатига 5 евро иш хаки олади (бу микдор неттода курсатилган). Хуш Узбекистонда соатига 5 евро микдорига тенг суммада иш хаки оладиган оддий ишчи борми? Яна Европа газ, нефт, олтин, уран каби табиий бойликлар сотмайди аксинча уларни сотиб олади.

7.  Давлат хам битта одам кабидир. Агар одам кимнидир кулида ишлаб утса демак ушанга карам булади. Топганини аранг у ойдан бу ойга етказади. Агар бизнес билан шугулланиб оиласига даромади келса демак у эркин инсон булади. Ихтиёри, вакти, эрки уз кулида булади. Хуш энди менга айтингчи Узбекистонга ташкаридан келаётган карз ва табиий бойликлари пулларидан ташкари пуллар купрок нимани ортидан келаяпди. Купол булсада албатта узбек мардикорларини ишлаб топган ойлик даромадлари хисобидан. Бу дегани Узбекистон деган катта одам факат ишлаб топган ойлик даромади хисобига яшаяпти. У эркин эмас, у бизнесмен эмас. Бизни мактаблар бизнесмен эмас мардикор етиштириб чикаряпди. Тадбиркорликни йуклликка махкум деганим сабаби президент гапирган гапларию имзолаган карор ва конунлари хаммаси пуч ёнгок. Бирортаси амалда тадбиркорларга нафи теккани йук. Ха хаммасиям деб булмайди, чунки айрим конунлар ишлайди масалан бой амалдорлар манфаатларини химоя килувчи ва оддий халкни охирги центларигача шилиб оладиган конунлар .

Тадбиркорни давлат амалдорлари согин сигир деб билишади. Хали унисини хали бунисини чунтагини тулдиришингиз керак, акс холда ишингиз битмайди, кандайдир муаммога учраб катта жарима ёки текширувга рубару келасиз. Мажбуран коррупсион схема ичига тикиб шаблонга солиб куйишади. Килган даромадингизни улар билан булишишингиз керак тинч яшамокчи булсангиз. Каримов даврида буни очик айтишган булишса хозир когозга ураб мулойимлик билан тушинтирадигон булиб колишган. Каримов даврида очик диктатура булгани бир хисобдан яхщи булган экан, сабаби биринчидан хамма билган диктатурада яшаётганини шу сабаб вадаларга ишонмаган, умид килмаган иккинчидан Каримовдан чучиб амалдорлар хозиргидек катта иштаха билан бюджет пулларини очикдан очи кумара олмаган. Гарчанд бу пуллар Каримовга тегишли булмасада амалдорлар Каримов билиб колса чатог кетаман деб сал тийилишган эди. Хозир эса очикдан очик умаришиб ётибди ва яна журналистик суриштирувлар ва бошкалар ортидан очикланган угирликларга тегишли ташкилотлар на изох беради на чора куради. Олдин катта умарган амалдорлар бармок билан санарли булса хозирда рекордларни янгиловчи амалдорлар сони китоб билан ёзса буладигон холга келди. Европадаги тадбиркорга ажратилган имкониятни куриб тугриси Узбекистондаги тадбиркорларга ичим ачиди. Ха энди биз эндиган оёкка турдик, якинда мустакил булдик дейдиган валломатларга гапим болтик буйи давлатлари хам биз билан тенг мустакилликка эришган. Шу жойида ББС Узбек каналида куйилган бир видео лавха ёдимга келди. 94 йил олинган эди видеорепортаж адашмасам, бир юпин кийинган отахон президентимиз айтяптиларку озгина сабр килилар хали хаммаси яхши бупкетади деяптиларку, яхщи бупкетар деганди. Мана хозирам халк шу фикр билан яшаб келяпди.

8.       Монополия. Кайси сохага караманг хар бирида шакар мафисига ухшаган битта аждар чикиб келади. Нархлар шу сабаб хам сунъий ошиб бораяпди. Хар бир сохада ака хар бир сохада. Кайси сохадан десангиз шу сохадаги монополик схемаларни айтиб беришим мумкин.

9.       Фармацевтика сохасидаги катта коррупсион схемалар ва бу схемадан пул килаётганлар касрига колаётган энг куйи кисмдаги тадбиркорлар хакидаги фикрларим эса алохида бир катта мавзу булади аслида. Бу хакида хам хали ёзарман албатта 

10.   Ва энг ачинарлиси буларни хаммасини куриб билиб турган президент нега жим? Билмайди деб узимни алдагим келади, лекин мен ишдан келиб овкат килиб, овкатланиб булиб оилам билан гаплашиб булгач 1 соат хабарларни укийман. Шу вакт ичида дунёда ва Узбекистонда булаётган майда икир чикирдан тортиб катта сиёсий жараёнларгача хабардор буламан ва хатто 5-6та компанияларни акцияларни сотиб олганман улар тугрисидаги маълумотлар ва биржа янгиликлари билан хам танишиб улгираман. Агар президент хам чин дилдан истаса шу хабарлардан бохабар булмасмиди? Ёки укиб билиб туриб жимми? Кани берилган вадалар, кани касамёдга содиклик, ёки бу схемаларда президентнинг узи хам иштирокчими? 

“Iftixor” mukofoti Shovruq Ro’zimurodov oilasiga berildi

“Iftixor” mukofoti “Turonzamin” nashri va Amerikada yashayotgan bir guruh faollar tomonidan ta’sis etilgan. Mukofot xalqimiz tarixida iz qoldirgan, yurtimiz rivojiga o’z hissasini qo’shgan fidokor insonlarni xotirlash va qadrlash  uchun ta’sis etilgan.

2021 – yilgi “Iftixor” mukofoti Oliy Majlis marhim deputati, “Birlik” faoli, xalqimizning jasur farzandi Shovruq Ro’zimurodovga berildi. Biz do’stlarimizning iltimosi va mukofotni topshirish maqsadida Yakkabog’ tumani tomon yo’l olar ekanmiz, qo’limiz  bo’sh bormaylik degan maqsadda  tandir go’shtidan,  non va boshqa ne’matlardan olib Shovruq akani uyi tomon yo’lga tushdik.

Qo’shnilardan so’rab uy manzilini bilgach, bo’yoqlari ko’chay deb turgan ko’k darvoza yonida to’xtaymiz.

Bizni Shovruq akaning turmush o’rtog’i Ro’zixol opa qutib oldilar. Shovruq akaning xorijdagi yaqin safdosh do’stlari shu jumladan, taniqli yozuvchi, adib Jahongir Muhammad va “Birlik”  raisi Abdurahim Po’latning salomlarini olib kelganimizni aytdik. Opa, ancha xursand bo’ldilar, Oilasini eslagan hammaga o’z samimiy tilaklarini va tashakkurini takror-takror aytdilar. Biz ham ana shunday jasur va  qo’rqmas , xalqi  uchun haqiqatlarni aytishdan qaytmagan bir insonning umr yo’ldoshidan faxrlanishini aytdik.

Biz ostonadan kirib borganimizda onajonning ko’zlari  juda ham mayus va g’amgin ko’rinar edi.  Biz Shovruq akani safdoshlari doimiy eslab turishlarini va shuning isboti mana bugun tashrif buyurganimizni aytganimizdam so’ng yuzlari ancha yorishdi. Mehmondorchilik o’z nihoyasiga yetib, qaytar ekanmiz, opaga oilasi baxtiga doimo sog’-salomat bo’lishlari, nevaralarining yaxshi kunlarini ko’rib yurishlarini tiladik.

Qisqa izoh: Bu mukofot keng miqyosda izzat-hurmat qozongan,

demokratiya, ozodlik, erkinlik uchun kurashgan, intellektual xazinaga o’z hayotini qo’shganlarga beriladi. Mukofot miqdori ming dollardir.

Zokir Ali

———————————————————————————

“ИФТИХОР” мукофоти ШОВРУҚ РЎЗИМУРОДОВ оиласига берилди

“Ифтихор” мукофоти “Туронзамин” нашри ва Америкада яшаётган бир гуруҳ фаоллар томонидан таъсис этилган. Мукофот халқимиз тарихида из қолдирган, юртимиз ривожига ўз ҳиссасини қўшган фидокор инсонларни хотирлаш ва қадрлаш  учун таъсис этилган.

2021 – йилги “Ифтихор” мукофоти Олий Мажлис марҳим депутати, “Бирлик” фаоли, халқимизнинг жасур фарзанди Шовруқ Рўзимуродовга берилди. Биз дўстларимизнинг илтимоси ва мукофотни топшириш мақсадида Яккабоғ тумани томон йўл олар эканмиз, қўлимиз  бўш бормайлик деган мақсадда  тандир гўштидан,  нон ва бошқа неъматлардан олиб Шовруқ акани уйи томон йўлга тушдик.

Қўшнилардан сўраб уй манзилини билгач, бўёқлари кўчай деб турган кўк дарвоза ёнида тўхтаймиз.

Бизни Шовруқ аканинг турмуш ўртоғи Рўзихол опа қутиб олдилар. Шовруқ аканинг хориждаги яқин сафдош дўстлари шу жумладан, таниқли ёзувчи, адиб Жаҳонгир Муҳаммад ва “Бирлик”  раиси Абдураҳим Пўлатнинг саломларини олиб келганимизни айтдик. Опа, анча хурсанд бўлдилар, Оиласини эслаган ҳаммага ўз самимий тилакларини ва ташаккурини такрор-такрор айтдилар. Биз ҳам ана шундай жасур ва  қўрқмас , халқи  учун ҳақиқатларни айтишдан қайтмаган бир инсоннинг умр йўлдошидан фахрланишини айтдик.

Биз остонадан кириб борганимизда онажоннинг кўзлари  жуда ҳам маюс ва ғамгин кўринар эди.  Биз Шовруқ акани сафдошлари доимий эслаб туришларини ва шунинг исботи мана бугун ташриф буюрганимизни айтганимиздам сўнг юзлари анча ёришди. Меҳмондорчилик ўз ниҳоясига етиб, қайтар эканмиз, опага оиласи бахтига доимо соғ-саломат бўлишлари, невараларининг яхши кунларини кўриб юришларини тиладик.

Қисқа изоҳ: Бу мукофот кенг миқёсда иззат-ҳурмат қозонган,

демократия, озодлик, эркинлик учун курашган, интеллектуал хазинага ўз ҳаётини қўшганларга берилади. Мукофот миқдори минг доллардир.

Зокир Али

ОҒИЗЛАРДАЁҚ ЎЛАЁТГАН АДОЛАТ, ҚОҒОЗЛАРДАЁҚ СЎЛАЁТГАН ҲАҚИҚАТ!

Ўзбекистон Республикасининг президенти Шавкат МИРЗИЁЕВга халқаро журналист Бердиёр ЖУМАЕВ томонидан

О Ш К О Р А  М У Р О Ж А А Т

Жаноб президент! Бу – менинг сизга қарата йўллаётган биринчи мурожаатим эмас. Бундан илгари ҳам «СОҲИБҚИРОН ШАЪНИГА – ИСНОД, РУҲИГА – ҲАҚОРАТ!» ҳамда «ЭРКСИЗ МАТБУОТ – ТАРАҚҚИЁТГА ЁВ, ТАМАДДУНГА ЁТ!» сарлавҳалари остида ўзингизга очиқ хатлар ёзганман ва халқаро матбуотда такрор-такрор эълон эттирганман. Аммо, таассуфлар-ки, уларнинг бирортасигаям ҳеч қанақанги тарзда жавоб қайтарилган эмас. 

Continue reading

ОДДИЙ ХАЛҚ ДАРДИ ИЛА ТЎЛА ЮРАК ТЎХТАДИ

Абдуфаттоҳ Маннопов

Ўзбек исёнкор шоири, инсонпарвари, курашчиси Гулчеҳра Нуруллаева вафотига доир

“Яроғим йўқ ахир сўзимдан бўлак,

Мутеликка исён кўзимдан бўлак.

Умр  –  ҳамма назар солгувчи йўлак,

Шафқат йўлагимни чироқсиз қилма!”

“Кўзимга зулмнинг тиғи қадалди,
Бўғзимга тош бўлиб йиғи қадалди,
Юртимнинг бори-ю йўғи қадалди… –
Тўкилмасам бўлмас…”

 Гулчеҳра Нуруллаева

Доимо ўзгарувчан, турли йўсинда тушуниладиган, қайсидир жиҳати енгил илғанувчи ва  қайсидир жиҳати илғанмас, нимасидир осон инъикосли ва нимасидир инъикос этилмас, гўзал, мураккаб ер-юзининг, муттасил амалга ошувчи ҳаёт қонуни – қариларнинг кетиши, гўдакларнинг келишидир. Инсон, одамлар, ижтимоий гуруҳлар, миллатлар, халқлар, цивилизацияларнинг – борлик фалсафаси, уларнинг ҳар бирини ўзи ва шу он, улар турли бирлашмаларда яшаши – аста ўлишидир. Инсон ҳаёти – ердаги мавжудликнинг вужудга   келувчи ва йўқ бўлувчи, учиб келувчи ва учиб кетувчи, дақиқаси, холос. Коинот ўлчамида – бу ҳеч нарса эмас. Бу ҳаёт ўзига хосликлари, ўткинчилиги, нозиклигини тушуниш, ўзбек миллати нурли шамларидан бўлмиш, ўз ижоди, фаолиятида оддий, ҳуқуқсиз, камбағаллар, озодлик, адолат излаётган инсонлар дарди ва истаги, интилиши ва курашини ёритган забардас шахснинг номақбул йўқотишимиз ғамини, мусибатини камайтира олмайди. 15 январь 2021 йил, Ўзбекистон пойтахти, Тошкент шаҳрида, ўзбек исёнкор шоири, чарчамас инсонпарвари, «Бирлик» халқ харакатининг йирик арбобларидан, мамлакат «Тўмарис» аёл-қизлар маърифий, ҳуқуқ ҳимояловчи жамият асосчиси Гулчеҳра Нуруллаева (Гулчеҳра Нур), 83-ёшга кета туриб, бу ўткинчи дунёдан кўз юмди. У – бутин умри ўз бетакрор шоирлик  истеъдоди ила яхшилик, гўзаллик, инсонпарварлик, олижаноблик, озодлик, ҳуқуқ, тенглик, оқиллик, ўзаро ёрдам, раҳимдиллик, демократия қадриятларини тарғиб ва ҳимоя этди, ҳамда зулм тузуми – тоталитаризм ва зулмкор якка ҳокимлик – тиранияга кескин қарши чиқди.               

Continue reading

ОСТАНОВИЛОСЬ СЕРДЦЕ ПОЛНОЕ БОЛЬЮ ПРОСТОГО НАРОДА

Абдуфаттах Маннапов

К кончине Гулчехры Нуруллаевой – узбекского мятежного поэта, гуманиста, борца

«Моё оружие – лишь моё слово, 

Бунтарский смотрящий на подчинение.

Жизнь, для всех дорога-проход,   

Без света добра, её не оставляй!»  

«Копьё зла, поразил мой глаз,

Плач как камень, в горле застрял,

Все что есть и нет в стране, зависла,

Не излить душу, не сказать, не могу…»    

      Гулчехра Нуруллаева (2018 г.)

Неумолим естественный закон жизни – уход старых, приход младенцев на нашу прекрасную, сложную, где-то постижимую и где-то непостижимую, в чём-то уловимую и в чём-то неуловимую, по-разному понимаемую, вечно меняющийся планету. Философия бытия – человека, людей, социальных групп, наций, народов, цивилизаций таковы, что каждый из нас и одновременно вместе в разных объединениях живя – умираем. Человеческая жизнь – возникающий и исчезающий, прилетающий и улетающий миг земного бытия. А по меркам Вселенной – это просто ничто. Понимание этой неумолимости, быстротечности, хрупкости жизни, никак не может снизить печаль, горе от невосполнимой утраты личности, бывшего одним из светочей узбекского народа, воплотившей в своем творчестве, деятельности боль и чаяние, стремление и борьбу простых, бесправных, бедных, ищущих свободу, справедливость людей. 15 января 2021 года в городе Ташкенте, столице Узбекистана, 83 – году жизни покинула наш бренный мир, Гулчехра Нуруллаева (Гулчехра Нур), узбекский мятежный поэт, неутомимый гуманист, видный деятель народного движения «Бирлик» («Единство») и основатель женского просветительско-правозащитного общества «Тумарис» (“Тўмарис”) страны. Она – всю жизнь своим поэтическим даром отстаивала ценности добра, красоты, человеколюбия, благородства, свободы, сочувствия, прав, равноправия, взаимопомощи, сострадания, демократии, резко выступала против тоталитаризма и тирании.     

Continue reading

To’marisimiz ketdilar!

O’zbek she’riyati, demokratik muxolifatning ham guli, ham chehrasi bo’lmish, haqning nuriga aylangan GULCHEHRA NUR (NURULLAYEVA) bu olamni tark etib, Yaratganning huzuriga qaytibdilar. Ammo haq nurini sizu bizga meros etib qoldirdilar. Alvido!

Jahongir Muhammad. Tarixiy roman. Qotil


BIRINCHI BOB


Rustam Abdusoli qorining javoblaridan qoniqmadi va savolini qayta yozib,
o‘tirganlar orqali unga yo‘lladi. Qori odati bo‘yicha darsdan keyin sahobalardan
birining hayoti haqida hikoya qilar va vaqt qolsa, savollarga javob berardi. U
Rustamning savolini o‘qidi:
“Agar Olloh hamma narsani ko‘rib turgan bo‘lsa, bechoralarning qonini ichayotgan
militsiyani nega jazolamaydi?”


Ham lotinda, ham kirilda

ЗОКИР АЛИ: Тушунганга сабоқдир бу дунё!

МЕҲР-3 АМАЛИЁТИ. Пандемия даври, жанговар ҳаракатлар ҳануз давом этаётганига қарамай бу операция амалга оширилгани узоқ давом этган дипломатик жараёнлар натижасидир.

“Бугун давлатларга бир бирига эшигини ёпаётган бир паллада, ёш болалар ва заифа аёлларни юртга қайтарилиши миллатимизнинг бағрикенглигини бир ўрнаги бўлса керак.

Асосан ёш болалар ва аёллар Сурия жанггоҳларидан қайтарилган. Ўрта Шарқ давлатларини доим қайнаб турган қозонга ўхшатса бўлади.

Айниқса, бугунги кунларда Сурияда бош берк кўчага кириб қолган ҳақиқий маънода чорасиз қолган, кўпчилик фикр билдирганда қоралашга ўрганган бу инсонларни жамиятга қайтариш осон кечмаганини кўриш мумкин.

Афусус, кўпчилик ёшларимиз бундан қанчалик сабоқ олар экан, дин номидан қилинган ва қилинаётган бу қотилликларни тушуниб етар экан ?

Эслатиб туришимиз биримизга дўст эканмизи кўрсатгичи.. баъзан битта билмасдан ташланган қадам ё оёғингизни ё белингизни синдириб қўйишингизга олиб келиши ҳеч кам эмас.

Тушунганга сабоқдир бу дунё!!

Ахмад Турон: Қорабоғ урушидан баъзи хулосалар

1. Куч адолатда.  Арман давлатининг ёвуз босқинчилиги олдида Озар халқининг ҳақ учун кураши ўз натижасини берди.    

2.  Урушга пухта тайёрланиш зарур. Энг такомиллашган техника ва хақ имон эътиқод билан уришга киришиш – энг тўғри йўл.    

4.Афсуски бошқа Турк давлатлари- жумладан Ўзбекистон давлати Ўзбек ҳалқи иродасини намоён эта олмаслигини яна бир бор кўрсатди: Озарбайжонни очиқ қўллаб қувватламади,   хатто қуруқ баёнот бера олмади.

3. Бирлик – қудрат манбаи. Халқларнинг моддий ва маънавий бирлиги миллатни қудратли қилади. Икки турк халқлари-Озар ва Турклар бирлашуви уларнинг қўлини баланд қилди.     

5. Душман гапига гап, харакатига харакат билан жавоб бериш, дўстни қувватлаш мардликдир.  Арман давлати Турк қардошларимизни ҳар eрда асоссиз геносидда айблар экан, нега Ўзбек давлати Арман дашноқларининг 19 аср илкида аввал Чор Россияси қанотида, кейин эса болшевойлар билан миллионлаб ота-боболаримизни қириб кетганини хужжатли далиллар асосида баёнот билан чиқиб Арман давлатидан кечирим талаб қилмайди?      

6.  Озарбайжонни қўлламаганлигига, уйғур биродарларимизни қўлламаслиги, чет эллардаги ўзбек диаспоралари тугул, хатто ўз фуқароларини қўлламаслиги қўшилса Ўзбекистон давлати ва рахбарининг миллатга хизмат қилмаётгани кўринади.    

7. Миллатнинг кучи унинг маънавий, илмий, иқтисодий, ва харбий салохиятидадир. Миллатнинг кучи-унинг сонидадир. Афсуски бу сохада Ўзбекистон қолоқлар орасида. Агар бугун (фаразан) Хитой, Россия ёки Эрон биз билан уруш бошласа аниқки ҳеч бир таёргарлигимиз йўқ бўлгани учун, 18 асрда eрларимизни Чор Россияси қандай босиб олган бўлса, шундай босиб олиш эҳтимоли мавжуд.

8.  Миллатга, ушбу масалаларни қандай eчиш мумкунлигини аниқ тушунган хақиқий миллатпарвар рахбар, Олий Мажлис ва Судлар зарур.  Уни эса шаффоф ва хақиқий сайлов билан танланади. Афсуски, мавжуд хукуматдан, Шавкат Мирзияевдан бундай сайловни кутиб бўлмайди.    

9. Ўзбек халқи бирлашиб, тинчлик ва сокинлик, лекин қатъийлик ва давомийлик билан халқ йиғинлари, ижтимоий тармоқлар ва матбуотдa чиқишлар, даъватлар қиладиган, мавжуд қонунларга асосланиб ўз сўзини айтадиган вақт келди.   Ўзбекистонда халқ иймон – эътиқоди, иродаси ва қонунларга асосланган жамият қуриш – бугуннинг талаби – эртага кеч бўлади. 

ЎЗЛИГИМ. РОМАН-ПАМФЛЕТ

Холиқназар Ғани: муҳожирликда оламдан ўтган дўстим

Ҳар куни ўлим хабарини эшитаркансан, ўлимнинг ҳам қадри қолмади, деган фикр хаёлингда чарх уради. Ҳақиқатан ҳам шундай: коронавирус сабаб кўплаб инсонлар орамиздан кетди. Ҳар куни, ҳар соат совуқ хабарларга кўникдик. Қалбимиз қотди, гўё урушдан пайдар-пай қорахатлар келаётган, уларни ўқиб кўз ёши қолмаган онага ўхшаймиз.

Бир ҳафта бурун орамиздан ажойиб инсон, “Бирлик”нинг дастлабки йиллардаги Самарқанд вилояти бўйича лидери Алибой Йўляхшиев кетдилар. У кишини Истанбулда, не-не фотиҳлар макон топган, улуғлар ер остида ётган заминда тупроққа бердилар. Аллоҳим тупроғини енгил қилсин, сўроқ-саволлари осон бўлсин!

Кейинги йилларда бироз камтар ҳаёт кечирган, сафдошларини кўп марталаб муросага чақирган дўстим чин маънеода боқийга кетди. Кўнглимдан у киши билан елкама-елка олиб борган кураш йилларимиз кечмоқда. Бу мўйсафид дунёда миллатнинг озодлиги, ҳурлиги учун баҳоли қудрат ҳаракатларимизни эсламоқдаман.

Тангрим ўз халқи озодлиги учун курашиб, зулм туфайли муҳожирликда оламдан ўтган дўстимни Аллоҳ раҳматига олсин!

Холиқназар Ғани
Самарқанд, Жомбой

Ҳамроқул Асқар: ЖАҲОНГИРЛАРИМ

Бир улуғ инсонни ногоҳ танидик,
Жаҳонгир исмли зот тимсолида…
Маддоҳлар қавмини жиндек янидик –
Ортиқ яйраманг, деб қафасингизда…

Бундайин, инсонлар дунёга келиб,
Аччиқ ҳақиқатни айтиб кетади.
Бир гала маддоҳлар югуриб, елиб –
Золимлар шаънига шеърлар битади.

Золимлар яшайди бадмасту аласт,
Шукр кишанига бош эгар миллат.
Бу жаҳон аслида бир маккор қафас –
Нажотдек кўринар энг ёвуз иллат. Continue reading

Xotira

Yo’lyaxshiyev yaxshi inson edilar!
Aliboy Yo’lyaxshiyev olamdan o’tibdilar. Joylari jannatda bo’lsin va Tangrim u kishining o’z xalqining ozodligi uchun kurashib, zulm tufayli muhojirlikda olamdan o’tganini hisobga olib, ajru mukofotini to’kin bersin, deb duo qilaman.
Aliboy aka bilan Samarqandda tanishganmiz. U kishi taniqli olimlik barobarida muxolifatchi ham edilar. “Birlik”ning viloyatdagi rahbari.
Oradan yillar o’tib, Istanbulda ko’rishib qoldik. Qo’llarida jomadon, “Falonchining kitobini olib ketayapman” dedilar.
Oradan yana yillar o’tdi va quvg’inlar dastidan u kishi siyosiy boshpana oldilar. Shundan keyin internet orqali yozishib, ba’zida gaplashib turdik. Ko’p nuqtalarda qarashlarimiz keskin farq qilmasdi. Menga Jahongirbek deb muomala qilardilar. Xatlarida ham shunday yozardilar. Bir kun kutilmaganda qo’ng’iroq qildilar. Ancha gaplashdik. Oxirida:
-Jahongirbek, siz bilan gaplashib turishni istayman. Lekin yaqin jigarim sizni xushlamaydi, gaplashmang deydi, tez-tez ogohlantirib turadi, ehtiyot bo’ling, quda tomonga ishlaydi, deb aytadi,-dedilar.
-Siz bunday emasligini tushuntirmadingizmi?-desam,
-Qo’yavering, bu ham uning fikri,- deb qo’ydilar.

Continue reading

Muallim Murod

BIZ YAXSHIMIZMI? 

Assalomu alaykum!

„Biz yaxshi bo’lsak ham, nega natija yo’q?“

  1. Odamning yaxshiligini o’zi emas, boshqalar aytgani durust. Biz “yaxshimiz” deb mudom o’zimizga o’zimiz 5 (besh) qo’yamiz, kamchiligimizni aytgan odam bilan yoqalashishga doimo tayyormiz.
  2. Ongimiz shunday shakllandiki, bizga haqiqat emas, ko’rinish muhim. Aynan birovlarning ko’zi uchun, yaxshi bahosi uchun o’lib-tirilamiz. Odam yaxshilik deb shunga o’rgansa, asl yaxshilik nimaligidan bexabar qolishi tabiiy. Bizda hamma narsa aslicha emas, nomda ko’rgazma qilinadi. Nom esa hech qanday amaliy ahamiyatga ega emas.
  3. Yolg’on, soxtalikning hukmron mafkura tarafdorlari tomonidan muntazam tashkil qilinishi, davlat va jamiyat hayotida majburan haqiqat o’rnida qaror toptirilishi sog’lom fikrni, adolatga bo’lgan ishonchni izdan chiqaradi; “to’g’ri bo’lsang, kun ko’rmaysan” degan buzuq dunyoqarashning keng quloch yoyishiga zamin hozirlaydi.
  4. Yaxshi, to’g’ri, qalbi musulmon insonlar uchun yo’llar asosan yopilgan, natijada ular nafaqat o’zlari istamagan holatda loyqa oqim aro sargardon, balki yaxshilar e’tirof etiladigan minbarlardan ularga hech qachon joy berilmaydi, ularning nomi bu ro’yxatdan o’rin olmaydi.
  5. Maktablarimizda bolalarning qalb tarbiyasiga emas, ularda hukmron mafkuraga sadoqat hisi paydo qilishga zo’r berib harakat qilinadi. Hayot boshqa, so’z boshqa bo’lgach, bunday tarbiya topayotgan bolalarning ma’nan adashishi va bir kuni yo’lini (to’g’ri yo’lni) yo’qotishi tabiiy emasmi!? Afsuski, hozirda mafkuraviy ta’lim olayotgan yoshlarimizning ko’pini to’g’ri fikrlashga yo’naltirish oson emas.

Continue reading

Жаҳонгир ИСМОИЛОВ:

Мундир шарафи

Ассалому алейкум қадрли отдош!
Ҳатто ёлғондан мақталсак, ҳамд-сано эшитсак соатлаб тинглаб роҳатланишга, қолаверса маддоҳга миннатдорлик билдиришга мойиллик, лекин ҳатто жиндай хато- камчилигимиз ўринли, тўғри айтилса-да уни инкор этиш учун “асос” излаш, ўзимизни оқлашга уриниш, жиззакилик қонимизда бор. Халқ таълими вазирлигининг Дўсовни судга бергани тафсилотини кузатиб, Сизнинг ёйинингиздаги мулоҳазаларингизни тинглаб кўнглимдан шу фикр кечди.
Жараённинг бориши ва қандай якун топиши фикримча, айниқса ОАВ, блогерлар, ижтимоий тармоқларни фаол кузатиб бораётганларда нисбатан катта қизиқиш уйғотган.
Даъвогар томон вакили навбатдаги суддан сўнг мухбирларга берган интервьюсида Дўсов “хоин” деган сўзи учун кечирим сўраса, даъволарини қайтариб олишини айтди. Continue reading

Аҳмад Турон:

Миллат таназзули
Миллат таназзулли Амир Темур давлатининг парчаланишидан бошланган. Бирлаштиришга харакатлар бўлди, лекин бугунгача натижа бўлмади.

Миллатни бирлашиб катта кучга айланиши учун тил, маданият, урф-одат, ҳудуд ва давлат бирлиги бўлиши керак. Дунё миллатлари шу сохада рақобат қилиб келган ва кучлиси кучсизини йўқ қилиб юборган. Кўп майда миллатлар катта миллатларга сингиб кетган, баъзиларини йўқ қилиб юборилган. Масалан, қизил танлиларни Шимоий Америкада инглизлар 100 йилда деярли қириб юборган. Шунинг учун катта миллатлар бошқа катта миллатни eнгиш учун уни аввало парчалашга харакат қилган. Масалан, Турон Туркистон, Эрон ва Афғонистонга, кейин эса Туркистоннинг ўзи Шарқий Туркистон, Ўзбек, Қозоқ, Қирғиз, Тожик ва Туркманга бўлинди. Аслида булар бир тилда-туркий тилда гаплашадиган бир миллат эди. Охирги бўлишларни Россия СССР кўринишидa қилди ва яна 50-100 йил турганда бўлинган кичик миллатларни тўлиқ руслашиш эҳтимоли катта эди. Хозир ҳам ичимизда тўлиқ ёки ярим руслашганлар, ёки руспарастларнинг сони миллионларни ташкил қилади. Узоққа бормайлик, ўтган президент ва хозирги президентимизнинг ўзига, ишларига, танлаган амалдорлари ва оилаларидаги мухитга қараб қўйишнинг ўзи кифоя. Continue reading

Жаҳонгир ИСМОИЛОВ: САБАБ ВА ОҚИБАТ

Ассалому алейкум қадрли отдош!
Бугунги ёйинингизда ўзингизни ниҳоятда қийнаб келаётган саволни ўртага ташладингиз. Аслида уларнинг жавобини ҳам ўзингиз бошқалардан кўра жуда батафсил даражада билишингизга ишончим комил. Албатта, тўла асосланган мулоҳазаларингиз якунида саволни бу тахлит қўйганингиз бошқаларни мулоҳазага ундаш, мамлакат тақдири, келажагига бефарқ қарамайдиган жуда кўп бошқаларнинг акс садо беришлари нуқтаи назаридан муҳимдир. Мен ҳам жавоб сифатида мавзунинг қайсидир жиҳатлари ифодаланган шеърларимни жўнатишни лозим топдим.
Сизни республика радиосида ишлаганингиздан бери биламан. Ўша йилларда мен адабий-драматик эшиттиришлар бош таҳририятига ишга кириш учун анча пайт синовга қатнаб, бир-ярим очерклар ёзиб, эшиттиришлар тайёрлаб юрардим.
Нарзулла Жўраев билан тенгдош, дўстлигимиз, вилоятдошлигимиз сабабли у ишлайдиган “Ёшлик” таҳририятидагилар билан ҳам киришиб кетгандим. Ўзим яшаган давлат хўжалигидан тайёрлаган интервью, соҳа пешқадамлари тўғрисида
тайёрлаган материалларимни ўша пайтда ажойиб камтарин, дилкаш инсон Эркин ака (Эркин Неъмат), Сиз ҳам бердиргансиз. Continue reading

“Oltinchi qavat”

“Oltinchi qavat”ni kitob shaklida sotib olishni istaganlarga. Quyidagi link orqali dunyoning istagan joyidan olishingiz mumkin.
***
“Олтинчи қават”ни китоб шаклида сотиб олишни истаганларга. Қуйидаги линк орқали дунёнинг истаган жойидан олишингиз мумкин.

Аҳмад Турон

Авторитар тизимлардан қутилиш – 21аср талаби

Қадим Фиравн давлатларидан то бугунги авторитар тизимларгача зўравонлик, сохтакорлик ва маддоҳбозлик асосига қурилган бўлиб мехнаткаш халқ яратган бойликлар устида кам сонли зодагонларни эгалик қилишлари учун хизмат қилиб келмоқда.   Интернет ва ижтимоий тармоқларнинг ривожланиши уларнинг башараларини очиб ташлади ва халқнинг хақли норозилигига олиб келди.

Аввал Украина,  бугун эса Белоруссия ва Россиянинг Хабаровск минтақасини қамраб олган норозиликлар Советлар давридан қолган авторитар тизимларга қарши халқ чиқишларидир.    Собиқ Совет республикаларида ҳукуматларни очиқ-ойдин қонунларсиз, сохта сайловлар билан эгаллаб олган авторитар президентлар ва улар атрофидаги амалдорлар хокимиятда қолар экан ривожланиш бўлмаслиги, мамлакат бойликлари талан-тарож бўлиши аниқ бўлган сари халқлар кўчаларга чиқармоқда.

Continue reading

Улуғбек Бакир- 40 ёшда

Улуғ Бек


Камина таниган ва ҳурмат қиладиган журналистлардан бири Улуғбек Бакирдир. Унинг қирқ ёши муносабати билан дилимдагиларни айтиб, жўшмоқчи эдим. Аммо худди сувнинг олдини бекитгандек, Улуғбек бунга йўл бермади. У камина ҳақида кўрсатув қилди ва мени ноқулай ҳолга қўйди. Бир нима десам, худди бор товоғим, кел товоғимга ўхшаб қоладигандек. Шунинг учун дилимдагиларни кейинчалик, мавридини топиб айтишга қарор қилдимда, бугун уни қисқа сатрларда муборакбод этишни лозим топдим.
Улуғбек мухолиф журналистиканинг улуғ бекидир. Унга ижодий баркамоллик, метин саломатлик тилаш баробарида келажакда халқимизга яқиндан хизмат қилиши учун ватан ичкарисидаги матбуотда ҳам йўллар тезроқ очилишини тилайман.

Continue reading

МУАЛЛИМ МУРОДдан ЖАҲОНГИР МУҲАММАДга

Jahongir Muhammad 1 sentyabr, 2020 yil

Jahongir Muhammad 1 sentyabr, 2020 yil

Америкада бўлиб ҳам дилимизни забт эта олдингиз

Айтишларича, эски замонларда ота-боболаримиз сафар чоғи кимсасиз жойларда, дала-ю даштда йўл истаб кундузи қуёшнинг оқиш чизиғига, кечалари юлдузларнинг жойлашувига боқишар экан. Ва табиатнинг ўзи уларга йўлларини тўғри белгилаб олишда, топишда ёрдам берар экан.

Болалигимда ҳар сафар шундан сўз кетса, мурғак ақлимни бир ўй банд этарди: борди-ю, ўшанда кунлар булутли бўлиб, тунлари осмонда юлдуз чиқмаса-чи? Ул тақдирда аларнинг ҳоли не кечган бўлур эди?..

Болаликдаги ҳар ҳол Худодан, хавотирим бесабаб-ножоиз эмас экан, Ҳақ таоло шундай хавотир-мушоҳадалар воситасида дилимга одамзод меҳрини солган экан дейман бугун… Мен бахт деганда – инсоннинг ўз ҳаётидан рози яшашини, бу оламдан худди шундай ризо ҳолда рихлат этишлигини тушунаман.

Атрофимга боқаман, ҳаммаям ҳаётидан рози эмас. “Розиликка эришиш-эришмаслик ҳар кимнинг ўз қўлида” деймиз гоҳида осон қилиб, бироқ бу фалсафадан кўнгил қониқмайди, тағин-да теранроқ маъно истаб-излаб қолади. Ахир, атрофимиздаги одамларнинг бахти ва шодлиги дарахтининг бир шохи бизнинг ёнимизда осилиб турмасми? Биз у шохга тегинмай, баргини узиб ташламай, мевасини ўғриламасдан яшаяпмизми доим ҳам? Кўринадики, биров ҳақида осон ҳукм ўқиб тақдирини фақат ўзига ҳавола деб ҳисоблаш ёки айтиш масъулиятсизликдан ўзга нарса эмас. Тан оламанки, менинг қандайлигим одамларнинг бахти ва бахтсизлигини белгилайди.

Маълум халқ ёки миллатнинг бугунда фаровон ҳаёт кечириб, ўзга бирининг боши ғурбату кулфатдан чиқмаётгани айни шу ҳақиқатнинг тасдиғи эмасми?

Узоқ йиллардан, яъни ақлимни таниганимдан бери “Ҳаётда не қилса, қилинса, инсоннинг, инсонларнинг кўнгли тўқ бўлар экан?” деган саволга жавоб излайман. Continue reading

 Абдуфаттоҳ Маннопов: ЖАҲОНГИР МАМАТОВ – 65 ЁШДА

ҲУРФИКРЛИК, ҲУҚУҚ, ОЗОДЛИК, ДЕМОКРАТИЯ ФИДОКОРИ 

“Қатағон кетганлар қабрида битик,

Гунг бўлиб юрганлар сабрида битик,

Ақли донишларнинг табрида битик,

Етим болакайнинг абрида битик –

Кураш!

Кураш!!

Кураш!!!”

Ўтмишда эмас, болки хозир XXI асрнинг иккинчи ўн йиллигини сўнгида ҳам, инсон ҳаётида ҳурфикрлик, ҳуқуқ, озодлик, жамиятда демократияни аҳамияти улканлигини таниш ва шу учун курашиш осон эмас. Чунки тирания, диктатор, авторитар тузумлар турли – ёлғон ва алдаш,  лоббичилик ва пора, қўрқув ва жаҳолат, дин ва анъаналар, экстримизм ва терроризм, шантаж ва тахлика, интернет ва электроника, вирус ва ваҳима каби услубларни қўллаб, ўз худудида, регионда, тараққий этган мамлакатларда ва халқаро саҳнада амалга оширган ноқонуний кирдикорларини, жиноятларини «оқлаш»га ўрганишди. Ўзбекистонда йигирма етти йилдан зиёд  давлат террорини қўллаб, хокимиятни эгаллаб турган Ислом Каримов, даб бўлди ва тўрт йил Шавкат Мирзиёев президентлик қилмоқда. У бошқарувининг илк чоғи каримовчилик – тирания тузумини жамиятнинг ҳамма соҳаларни абгор қилганлигини кескин ва кўп маротаба танқид қилди ва туб ислоҳотлар зарирлиги борасида сўзлади. Бу мамлакат ва хорижда кўпчиликни мамнун этди. Афсуски, у каримовчилик тузумини бузмади ва оқибатда мамлакатда жузъий ижобий ўзгаришлар содир бўлди, холос. Аммо унинг соғлом ақлга зид тарзда, ноқонуний равишда вилоят, шаҳар, туман хокимлари ваколатларини чексиз кенгайтириши, бир тарафдан, жузъий ижобий ўзгаришларни сусайтирди, иккинчи тарафдан, каримовчиликнинг  фуқаролар, мамлакат учун хавфли кучайишига олиб келди. Булар таниқли ўзбек адиби, публицисти, шоири, тилшуноси, блогери  ва ижтимоий – сиёсий арбоби Жаҳонгир Маматовнинг  ижоди ва фаолиятининг муҳимлиги ва долзарблигини янада оширди.* Унинг китоб, мақола, эссе, шъер,  маъруза, мурожаат ва видеолари Ўзбекистон ва хорождаги ўзбек, ўзбекистонликлар орасида инсон ҳурфикрлиги, ҳуқуқи, озодлиги, ҳамда демократия устиворлиги учун курашга ва уларни амалда жамиятда жорий этишга хизмат этган ва этмоқди. У юқори қобилият, соф юрак, нозик хиссиёт соҳиби сифатида, шижоат ила Каримов, унинг тузуми, малайларининг кўп кирдикорлари, жиноятларини, қатоғонларга, тақибларга дош бериб, ўз йўқатувларидан кўз юмиб, фош этишдек шарафли ва хавфли ишни амалга ошириб, фуқаролар, халқ, мамлакат учун ҳаётий қийматга эга инсон ҳурфикрлиги, ҳуқуқи, озодлиги, демократия ғояларини тарғиб этиб, забардас фидокор  эканини кўрсатди. 1 сенябрь 2020 йил, унинг 65 ёшлик таваллуд куни.

Continue reading

 Абдуфаттах Маннапов: ДЖАХАНГИРУ МАМАТОВУ – 65 ЛЕТ 

ПОДВИЖНИК СВОБОДОМЫСЛИЯ, ПРАВ, СВОБОД, ДЕМОКРАТИИ

Джахангир Маматов, США.

«В могиле убиенными ушедших надпись,

В терпение немых ходячих надпись,

В поступке умов, светлых надпись,

В хмурости детки, сироты надпись –

Борись!

Борись!!

Борись!!!»

Труден был не только в прошлом, но таковым остается по ныне, в конце второго десятилетия XXI  века, выбор борьбы за свободомыслие, права, свободы людей, демократию в жизни общества. Так как тиранические, диктаторские, авторитарные режимы научились, используя различные способы – ложь и дезинформацию, лоббирование и подкуп, страх и произвол, религии и традиции, экстремизм и террор, шантаж и угрозы, интернет и электронику, вирусы и панику, у себя в вотчине, регионе, цивилизованных странах и международной арене «оправдывать» свои противоправные, преступные деяния. В Узбекистане, более двадцати семи лет используя государственный террор, удерживавший власть Ислам Каримов, сгинул и уже почти четыре года президентствует Шавкат Мирзиёев, который в начале своего правления раскритиковал все сферы каримовщины – режима тирании и объявил о необходимости коренных реформ. Это обрадовал многих в стране и за рубежом. К сожалению, он не демонтировал этот режим и в стране произошли лишь частичные положительные изменения. Однако вопреки здравому смыслу, им, противоправное наделение хокимов – глав областей, городов, районов неограниченными полномочиями, с одной стороны, уменьшил значение частичных положительных изменений, а с другой стороны, придал каримовщине, новую опасную для граждан, страны силу. В этой связи творчества и деятельность Джахангира Маматова – известного узбекского писателя, публициста, поэта, лингвиста, блогера, общественно-политического деятеля, направленные разоблачению коррупционной, разрушительной, преступной сути каримовщины, стали еще более злободневными, актуальными.* Его книги, статьи, эссе, стихи, обращения, выступления, видео служили и служат борьбе и утверждении свободомыслия, прав, свобод, демократии в Узбекистане и среде узбеков, узбекистанцев проживающих за рубежом. Он будучи человеком талантливым, сердобольным, чутким, стал подвижником, мужественно принявший на себя повседневный, опасный труд раскрытия множества подлостей, преступлений Каримова, его режима, его холопов, выдержал репрессии, преследования, неоднократные утраты, ради отстаивания жизненно важных для граждан, народа, страны идей свободомыслия, прав, свобод, демократии. 1 сентября 2020 года, ему исполнится 65 лет. Continue reading

Ulug’bek Bakirdan qutlov

Jahongir Muhammad: QUVG’IN (Elektron kitob)

 

МУАЛЛИМ МУРОД: МУСТАҚИЛЛИКНИ КИМ ТОПТАДИ?

2. ҚАТАҒОН ПСИХОЛОГИЯСИ

Магистратуранинг биринчи курсида ўқир эдим. Бирданига эртага пахта деб эълон қилишди. Олийгоҳ ичида жойлашган академик лицейга янги ишга киргандим, пахтага кетаётганим ҳақида у ердагиларга бир оғиз айтиб қўйишим лозим эди. Шу мақсадда эртаси куни эрталаб магистрантларни олиб кетаётган автобусни кузатаётиб, декандан ярим кунга жавоб сўрадим. Деканимиз дуруст одам эди, вазъиятимни дарров тушунди, фақат узоғи билан эртага пахтага етиб боришим кераклигини таъкидлади.

Лицейдан университет ҳовлиси орқали ўтиларди, шундай катта олийгоҳ ҳовлисида одам сийрак, шундаям кўринган одамнинг юзида бир ташвиш, ҳар ким бир иш кетидан югур-югур қилар, ҳар йилги пахта мавсуми эканлиги илк кундаёқ ўзини билдираётган эди.  Педагогика факультетидан ректоратга олиб борувчи нисбатан тор йўлакда стол-стуллар териб қўйилган, ҳали ўтганимда бу ерда ҳеч ким йўқ эди, ҳозир эса ректор ўтирарди. Узоқдан менга кўзи тушиши билан тараддудлангани билинди. Мен ҳам тезда олдидан ўтиб кетишга чоғландим. Одатдагидек қўлимни кўксимга қўйиб салом бердим, йўлимда давом этмоқчи эдимки, олдига чақирди. Кўринишидан важоҳати яхши эмасди, афтидан, мени кўриб ғазаб олови гуриллаганга ўхшарди. Ёнига боришим билан тап тортмай:

– Нимага пахтага бормасдан санғиб юрибсан!? Ҳе онангни … сени – деса борми? Continue reading

МУАЛЛИМ МУРОД: МУСТАҚИЛЛИКНИ КИМ ТОПТАДИ?

1. КАРИМОВНИ ТАНИШ

Ҳар қандай инсон борасида, жумладан, катта давлат раҳбарлари ҳақида гапириш, унинг фаолиятига, айниқса, инсоний хусусиятларига баҳо бериш катта масъулиятни талаб қилади. Шу масъулиятдан соқит бўлиш учун, кўпинча, гапирмаган дурустроқдай туюлади, лекин давлатлар тарихига қарасангиз, раҳбарлар ҳақида гапирмагандан гапирган, уларни таҳлил қилмагандан кўра таҳлил қилган фойдали эканлигига амин бўласиз. Негаки, давлат раҳбарлари шахсиятида халқнинг тақдири мужассамлашади, уларнинг ютуқлари ўз халқини обод, хатолари барбод қилади.

Бугун Ўзбекистонда озгина бошқача об-ҳаво ҳукмрон. Яъни аввалги Президентимиз Каримов ўлиб, Мирзиёев давр сурмоқда. Даври ўтгани, халқонароқ қилиб айтганда, отдан тушгани учун Каримов ҳақида гапирувчилар кўпайган бир замон ҳозир. Қарангки, аксарият гап-сўзлар собиқ Президент ҳақидаги негатив, салбий хабарлар, кашфиётлардир. Албатта одамлар давлат раҳбари ҳақида гапиришга, унинг хатоларини санашга ҳақли. Ҳатто фуқаронинг оддий одамга қараганда мансабдор шахс, раҳбар тўғрисида гапиришга кўпроқ ҳаққи бор деб биламан, негаки раҳбар ҳақида гапириш – бу, ўз тақдири тўғрисида гапиришнинг айни ўзи. Continue reading

БАШОРАТ ЭШОВА:

Ўғлимга мактублар

 
Биринчи мактуб
 
Жондан азиз дилбандим Улуғбек, бугун 18 ёшга тўлган кунингда сенга табрикнома ўрнида хат ёзгим келди. Биз эскиларда 18 ни армия ёши дейишади. Яқинда сениям армияга кузатамиз. Йигитлик бурчингни ўтаб қайтганингдан сўнг, ўзинг хоҳлаган мелисаликка киришинг осон бўларкан. Илоё мақсадингга етгин, болам. Ахир, кўз очиб кўрган тўнғичимсан. Илоё укаларинг билан орқамиздан қолинглар.
 
1993 йил май.
Иккинчи мактуб
 
Тоштурмага бу хатни бағриқон онаизоринг ёзмоқда. Афсус “Мен қиламан тўққиз, эгам қилади ўттиз” деганлари тўғри экан. Улуғбегим, сени бу ёшда ҳарбий кийимларда кўришни орзу қилган эдим. Афсус, маҳбус кийимида кўрадиган бўлдим. Бу ота -оналарга қанчалик азоб эканлигини билсайдинг. Айб ўзи бизларда, тирикчилик ташвиши билан андармон бўлиб тарбиянга етарли эътибор қилолмагандурмиз. Ўзиям мустақилликка чиқиб олдик, ҳаммаёқ тўкин-сочин бўлиб кетади, ўрислардан қутилиб олак, деб ишонтирган эди-да ахир Каримов бова. Қайдам, мустақилликка чиққанимиздан кейин қайтанга тирикчилик тошдан қаттиқ бўлиб кетди. Мен ҳам отанг ҳам икки жойда ишлашимизга қарамай рўзғогрнинг ғори тоборо тубсиз бўлиб кетяпти. Икки жойда ишлаганимиз учун мана безориларга қўшилиб қолганингни сезмай қолибмиз, болагинам.

Continue reading

К 30 – ЛЕТИЮ НЕЗАВИСИМОСТИ УЗБЕКИСТАНА

Абдуфаттах Маннапов: АЛЧНОСТЬ И КОЛЛАБОРАЦИОНИЗМ КУДА ВЕДУТ СТРАНУ? 

 

«Ваше депутатство, недолго продлится, сколько раз говорю, поймите? Как и других, таких как вы.  Независимость – это предательство. Удар ножом сзади. Это Декларация копейичная бумага, которую нельзя использовать даже в туалете, разумели?… Для вас построю специальную тюрьму. Именно там будете гнить… С вами в камере на «вы» пообщаюсь, тогда я буду говорить, а вы только слушать, ибо ваш отвечающий ныне язык будет отрезан!». Ислам Каримов

Зловещие угрозы, обещание насильственных действий, содержащиеся в эпиграфе, выявляют каким бешенным, необузданным врагом независимости Узбекистана был Ислам Каримов. Они были обращены к Джахангиру Маматову, который Каримову, когда тот приехал в Верховный Совет, сообщил о включение в повестку дня заседания сессии, по письменному требованию 167 депутатов-демократов, вопроса о Декларации Независимости страны и показал её текст. Каримов вместо того, чтобы обрадоваться, впал в разъяренное, бешенное состояние. Дж. Маматов, депутат, заместитель председателя отдела гласности Верховного Совета Узбекистана и руководитель секретариата заседаний сессии, исторические дни подготовки и принятия 20 июня 1990 года, Декларации Независимости, восстановивший государственную, политическую самостоятельность Узбекистана. Причины лютой ненависти Каримова к независимости страны, Дж. Маматову, другим 166 депутатам-демократам Верховного Совета страны, которые выступили инициаторами принятия Декларации и добились её принятия, кроятся в его алчности, коллаборационизме, а не в любви к СССР, советскому народу. Первая причина, алчность Каримова, его боязнь потерять истраченные им и его спонсорами огромных средств – взятки, хозяевам Кремля при купле должности (через Орлова – зав. орготделом, позже секретаря ЦК КПСС) Первого секретаря ЦК КП республики. Так как без огромной взятки, первый секретарь второстепенного Кашкадарьинского обкома, карьерист – коррупционер, посредственность, у которого отец (официальный), брат имели судимость, другой брат – уголовный авторитет находился в заключение, а также, не пройдя республиканский уровень руководителя СовМина, Верховного Совета или секретаря ЦК КП, никак не мог подняться, взлететь так высоко, занять пост Первого секретаря ЦК КП, чуть позже Президента страны. Вторая причина, его коллаборационизм – добровольное, осознанное служение кремлевским боссам, врагам независимости Узбекистана, его рабский страх перед ними, КГБ, Генпрокуратурой СССР, доносчиками, которых он был. Третья причина, Каримов, будучи личностью алчным к власти, обогащению и коллаборационистом, на словах выражал комплименты, но на самом деле, внутренне не воспринял, ненавидел перестройку, гласность, приоритет законов, демократизации. Continue reading

Мустақиллик декларациясининг 30 йиллиги

Суратда: Ўзбекистон Халқ депутатлари (ўнгдан) Воҳид Аъзамов, Тойиба Тўлаганова ва Жаҳонгир Муҳаммад (1990 йил)

Суратда: Ўзбекистон Халқ депутатлари (ўнгдан) Воҳид Аъзамов, Тойиба Тўлаганова ва Жаҳонгир Муҳаммад (1990 йил)

Ёрқин кун

1990 йилнинг 20 июн куни Ўзбекистон Мустaқиллик декларацияси қабул қилинган эди. Мустақиллигимизнинг шу ёрқин куни муносабати билан сизларни самимий қутлаймиз.

Ана шу ёрқин кун ортида қанчадан-қанча ёритилмаган воқеалар, оқ ҳолича турган саҳифалар бор. Бир кун тарих бу саҳифаларни тўлдиришига ишончимиз комил.

Қуйида шу тарихий ҳужжат борасида Жаҳонгир Муҳаммаднинг хотираларидан парчани ўқинг. Turonzamin.

Мустақиллик декларацияси

Мустақиллик ғояси ҳамма жойда тўлқинланган ва бу тўлқин бирин-кетин соҳиллардаги қояларни йиқитаётганди. Баъзи жумҳуриятларда бу тўлқин қаршисига танклар, турли силоҳлар олиб чиқилса-да, тўхтатишнинг имкони бўлмаётганди. Чунки бу тўлқиннинг орқасида енгиб бўлмас куч – халқ бор эди. Бу тўлқин эстираётган шамол ҳар бир эшикдан ичкарига кираётган ва инсонларнинг қалблари, шуурларини қитиқлаётган эди. Continue reading

Абдуфаттах Маннапов 

К 15 – ГОДОВЩИНЕ ТРАГИЧЕСКИХ СОБЫТИЙ В АНДИЖАНЕ

(Продолжение, вторая часть)

Боги Шамол  (Боғи Шамол) – место массового захоронения расстрелянных детей, женщин.
Фото AFP Дениса Синякова

Восставшие теперь имея оружие и гранаты в нескольких машинах направились в тюрьму, для освобождения 23 предпринимателей и странным образом, легко выбив грузовой машиной ворота, вошли вовнутрь, еще более странным образом, не встретив должного отпора, обороны, освободили не только своих, но и других, в основном сидящих за так называемый «религиозный экстремизм» заключенных. Им говорили: «Ныне мы вас освободили от не справедливости, беззакония выходите, пожалуйста. Хотите можете идти домой, хотите с нами в хокимият». Освобождены были, по словам восставших, более тысячи человек, по официальному сообщению, Генпрократуры 527 заключенных и убиты трое охранников. А представители восставших, свидетельствовали, что видели двух лежащих на земле охранников, но точно не знают, они были ранены или убиты.    Continue reading

Абдуфаттах Маннапов  

 К 15 – ГОДОВЩИНЕ ТРАГИЧЕСКИХ СОБЫТИЙ В АНДИЖАНЕ

Фото AFP Дениса Синякова

«Я была на площади Бобура в Андижане среди тысяч андижанцев, когда 13 мая в 17.20 по местному времени безжалостные власти Узбекистана открыли огонь по собственному народу. Расстрел детей, подростков, женщин, стариков, журналистов – проходил очень хладнокровно, без жалости и сожалений. Просто профессиональное массовое убийство…».

Галима Бухарбаева, журналист       

13 мая 2020 года 15 – годовщина трагическим событий в городе Андижане, своей кровавостью потрясший Узбекистан, Туркестан, Мир. За прошедшие годы накопились много материалов – воспоминаний, публикаций, видео – фото репортажей об этой вопиющей, до сих пор не оставляющей безразличным людей кровавой бойни. Изучение их и моё неоднократное участие в протестных акциях, осуждающих массовые расстрелы андижанцев, организованные узбекской демократической оппозицией, правозащитниками, в городах Вашингтоне, Нью-Йорке, Хьюстоне, Сент Луисе, встречи, беседы с андижанцами способствовали выявлению некоторых аспектов случившегося, на которые ранее не обращали должного внимания или просто игнорировали. Эти аспекты диктуют конкретные вопросы, требующие ответов. Это – соотношение  стихийности и плановости в случившемся; зачем был заменён хоким области, потому что предыдущий не имел проблем с  «акромийцами»; почему представители официальных органов звали, приглашали людей на площадь Бабура, на встречу-митинг с И. Каримовым; почему суд тянул вынесение приговора по делу «23 известных бизнесменов»; почему спецвойска МВД и СНБ были заранее стянуты вокруг города, а снайперы расположены на крышах высотных зданий; почему И. Каримов прибыв 12 мая, «прятался» и не явился на созванную им самим встречу с гражданами на площадь Бабура, то есть он с какой целью обманул андижанцев; почему Закир Алматов – министр внутренних дел, во время переговоров с лидерами мирно протестующих, предлагал им сесть на автобусы и покинуть город, страну; почему из крупнокалиберных пулемётов, автоматов без разбора стреляли в детей, женщин, подростков, стариков и других; почему после разгрома митингующих, войска преследовали их, охотились на них; почему представители этих же войск обходя разбросанных всюду массу трупов, когда обнаруживали раненного, но еще живого – его или её добивали, вместо помощи; почему Каримов боялся создания международной комиссии по расследованию андижанский бойни? Ответы на эти вопросы, могут помочь глубже, полнее выявить истинные причины и вывести на чистую воду злодеев, не побрезгавших пролить кровь сотен и тысячи невинных людей, используя огромное количество специальных, военных сил, осуществивших преступление против человечности. Continue reading

Тушунчаларим

Нима қилиш керак?

Бойларнинг қандай бой бўлганлари тўғрисидаги ҳикояларини ўқиб бир аёлнинг, қандай бой бўлганлиги менга бошқача таъсир кўрсатган эди. У аёлнинг айтишича – шарт бўлмаган аниқроғи, ўта муҳим бўлмаган нарсаларга пул сарфламаган экан. Ўзбекистон ҳам ўта муҳим бўлмаган яъни фойдасидан зарари кўп тузулмалардан воз кечиши керак.

Мисол учун солиқ тизими олиб қарайлик, фойдаси бюджетга тушим қилиши ҳалос, зиёничи – биринчи : солиқ тизими ишлаб чиқаришда иштирок этмайди ва уни фаолиятини молиялаштириш – иш ҳақи, бинолар ва уни ёритиш ва иситиш , ремонт – (таъмирлаш)қилиш, жиҳозлаш каби. Иккинчидан: солиқ тадбиркорликка тўсиқ. Учинчидан:  солиқ мажбурий яъни зўрлик –зўровонлик йўли.

Демак зўровонлик бор жойда – зулум бўлади, тўртинчидан: солиқ тизими энг коорупциялашган тизим бўлиб бозордаги соғлом рақобатга салбий таъсир этади. Хўп битта фойда ва мана қанча зиён демак, нима қилиш керак – биринчи : бюджетга солиқдан тушаётган маблағни бошқа йўлини қидириб топиш, иккинчидан давлат бюджетидан шарт бўлмаган барчасини чиқариб ташлаш яъни бюджет юкини енгиллатиш. Давлат бюджетида фақат давлат органлари – прократура, суд, дхх, олий мажлис ишчи гуруҳи, сенатнинг ҳам ишчи гуруҳи ва ҳозирча армия тамом, бошқа барча маҳаллий бюджетларга ўтказилиши керак. Continue reading

Тошкентда шов-шув: Сафар Остонов фелъeтон қилинди

Ўзбекистонни БМТда шарманда қилган депутат

Feleton_SO

Мафкура

Jahongir Muhammad-Mamatovning bugunga qadar va bundan keyin ham o’z kuchida qoladigan qarashlari, O’zbekiston rivojlanishi yuzasidan MAFKURAsi

1. Inson huquqlari qadrlanmagan joyda rivojlanish bo’lmaydi.
2. Matbuot va so’z erkinligi – xalq nazorati
3. E’tiqod erkinligini ta’minlash.
4. Davlat boshqaruv usuli – demokratiya, xalq boshqaruvi!
5.Diktaturaga qarshi parlament boshqaruvi.
6. Revolyutsion emas, evolyutsion yo’l. Qurolli emas, nozo’ravon siyosiy kurash, bilim va faollik tufayli bo’ladigan o’zgarishlar jamiyatga foydali.
7. Hukumatni soddalashtirish. Markazlashuvni kamaytirish. Kuch ishlatar tizimlarini hukumatnigina himoya qiladigan kuchdan xalqni himoya qiladigan qalqonga aylantirish. Adolatga ishonch!
8. Erkin saylovlar
9. Birinchi rahbarlar saylov yo’li bilan kelib-ketishi, doimiy ishlaydigan ma’murlar tizimini yaratish.
10. Tanqid quyidan yuqoriga
11. Korruptsiyaga qarshi kampaniya emas, doimiy kurash. Hallolik ustivorligi.
12. Mehnatga yarasha haq to’lash.
13. Diktator va uning davri siyosatiga odilona baho berish.
14. Diktatura qurbonlari va jabrdiydalarini reabilitatsiya qilish
15.Tarixni siyosatdan ozod qilib, haqiqatni bor holicha yozish.
16. Mamlakatda lyustratsiya o’tkazish va buni doimiyga aylantirish.
17. Yerning egasi – hukumat emas, xalq!
18. Rossiyaning vassali bo’lib qolmaslik
19. Xitoy bilan masofali munosabat.
20. Turk dunyosi bilan tilda, dilda, ishda, siyosatda, iqtisodda birlik sari intilish.
21. G’arb davlatlari va boshqalar bilan tenglik diplomatiyasi.
****
Жаҳонгир Муҳаммад(Маматов)нинг бугунга қадар ва бундан кейин ҳам ўз кучида қоладиган Мафкураси
1. Инсон ҳуқуқлари қадрланмаган жойда ривожланиш бўлмайди.
2. Матбуот ва сўз эркинлиги – халқ назорати
3. Эътиқод эркинлигини таъминлаш.
4. Давлат бошқарув усули – демократия, халқ бошқаруви!
5.Диктатурага қарши парламент бошқаруви.
6. Революцион эмас, эволюцион йўл. Қуролли эмас, нозўравон сиёсий кураш, билим ва фаоллик туфайли бўладиган ўзгаришлар жамиятга фойдали.
7. Ҳукуматни соддалаштириш. Марказлашувни камайтириш. Куч ишлатар тизимларини ҳукуматнигина ҳимоя қиладиган кучдан халқни ҳимоя қиладиган қалқонга айлантириш. Адолатга ишонч!
8. Эркин сайловлар
9. Биринчи раҳбарлар сайлов йўли билан келиб-кетиши, доимий ишлайдиган маъмурлар тизимини яратиш.
10. Танқид қуйидан юқорига
11. Коррупцияга қарши кампания эмас, доимий кураш. Ҳаллолик устиворлиги.
12. Меҳнатга яраша ҳақ тўлаш.
13. Диктатор ва унинг даври сиёсатига одилона баҳо бериш.
14. Диктатура қурбонлари ва жабрдийдаларини реабилитация қилиш
15.Тарихни сиёсатдан озод қилиб, ҳақиқатни бор ҳолича ёзиш.
16. Мамлакатда люстрация ўтказиш ва буни доимийга айлантириш.
17. Ернинг эгаси – ҳукумат эмас, халқ!
18. Россиянинг вассали бўлиб қолмаслик
19. Хитой билан масофали муносабат.
20. Турк дунёси билан тилда, дилда, ишда, сиёсатда, иқтисодда бирлик сари интилиш.
21. Ғарб давлатлари ва бошқалар билан тенглик дипломатияси.

https://www.facebook.com/jahongir.muhammad

Абдуфаттах Маннапов

МУДРОСТЬ, МУЖЕСТВО, БЛАГОРОДСТВО

 К 90-летию Сергея Ковалева – правозащитника, учёного, общественно-политического деятеля, публициста

(Продолжение, вторая часть)

Изучая выступления, статьи, заявления, обращения Сергея Адамовича Ковалева, нетрудно обнаружить имеющихся в них идей, положений, утверждений, которые несут в себе тенденции, заряды, логику реального видения многогранных аспектов претворения в жизнь положений Всеобщей Декларации прав человека, иных международных и европейских правовых документов, Конституции, законов страны. «Между тем современное сильное государство,- пишет он,- может быть только правовым. Всякая попытка всякой власти встать над законом именуется в таком государстве произволом и является антигосударственным деянием. Никаких изъятий, никаких ссылок на высшие интересы государства (страны, народа) это правило не допускает»*. Отсюда следует, что соблюдение или игнорирование прав, свобод личности выступают индикатором уровня цивилизованности, очеловеченности политической, социально-экономической, управленческой системы, то есть государства. И именно эти условия, требования выступают главенствующими в определении разницы между демократическим, тоталитарным, авторитарным и тираническим политическим строем. С. А. Ковалев, как и А. Д. Сахаров «считал соблюдение прав человека не только самостоятельной моральной ценностью, но и непременным условием разрешения кардинально важных для общества проблем»**.  Права и свободы личности не нечто абстрактное, далекое, а органически присущая людям живущим и освоившим благодаря воспитанию, образованию, среде обитания, условиям бытия и опыту социальные установки тех или иных групп, того или иного общества. Жизнь в социуме определяет существенные реалии бытия человека в поле разнообразных правовых взаимоотношений и непосредственно связана с реализацией его прав, свобод, решением возникающих проблем в различных слоях, группах, объединениях. Continue reading

Абдуфаттах Маннапов

 МУДРОСТЬ, МУЖЕСТВО, БЛАГОРОДСТВО

К 90-летию Сергея Ковалева – правозащитника, учёного, общественно-политического деятеля, публициста

 «Я верю, что приоритет Человека кладет основание единственному имеющему смысл Равенству и единственной имеющей смысл Свободе. Я верю в равенство прав Человека в каждой личности. И я верю, что Свобода – это Свобода восхождения Человека». Антуан де Сент-Экзюпери

Начался двадцатый год XXI века, имея новейшие цифровые технологии, широкий охват интернетом – социальными сетями большого числа людей планеты, интенсификацию информационных, социальных, культурных, экономических, политических связей. Глобализация, информатика создали условия к социальным скачкам, подключению к мировым цивилизационным процессам, несвободных и отсталых народов. Но все это сопровождается возрастанием загрязнения окружающей среды, локальных конфликтов,    китайской экспансии, неразумного использования ресурсами земли, ухудшением  климата, демографической ситуации, общемировых показателей соблюдения прав, свобод человека, увеличением разрыва между свободным миром и диктаторскими странами. И юбилей Сергея Адамовича Ковалева, правозащитника планетарной известности, давно заслужившего у немалого числа мыслящих, независимых личностей в необъятных просторах России, Кавказа, Туркестана, Европы, Америки, подлинного уважения, повод вспомнить и поныне жизненную важность, системообразующую значимость для стран, регионов, мира «безнадежного дела» – защиты прав, свобод людей, у которых злые, алчные, коварные, недалёкие власти их топчут. Он известный общественно – политический деятель, первый Уполномоченный по правам человека в России. Он был принят президентом США Биллем Клинтоном, президентом Чехословакии Вацлавом Гавелем и обсуждал с ними вопросы улучшения соблюдения прав, свобод личности в России, Европе, Мире. Дважды, в 1995 и 1996 гг. его кандидатура выдвигалось на соискание Нобелевской премии Мира. Он лауреат более десяти международных премий, почетный доктор наук ряда европейских университетов. Он до сих пор в первых рядах движения за права, свободы людей планеты, председатель Совета Института прав человека, руководитель Российского «Мемориала», член Московской Хельсинской Группы, член правления Общественной Комиссии по сохранению наследия академика А. Д. Сахарова, один из руководителей правозащитной фракции партии «Яблоко». Он один из лидеров мирового сообщества правозащитников. Continue reading

Jahongir Muhammad O’zbek matbuotida

Jahongir Muhammad O’zbek matbuotida

Baxtiyor Karim: Kechir bizni Jamshidjon

Kechir Jamshidjon

Taklif

TURK TILLI DAVLATLAR QURULTOYI VA YAGONA O’RTA TIL YARATISH MASALASI..

“Turonzamin” uchun: Zokir Ali

Qardosh Ozarbayjonning Paytaxti Guzal Baku shahrida O’zbekiston Turk Tilli davlatlari ittifoqiga rasmiy ravishda a’zolikka qobul qilindi. Bu juda katta va Ijobiy qadam. Bu ijobiy qadam Prezident Shavkat Mirziyoyev davrida tashabbus qilndi va amalga oshirildi. Acnha yillardan beri aytib kelganimizdek Turk Davlatlarisiz Dunyoda adolat doim bir kam bo’ladi va Bu davlatlar anashu kamchilikni to’ldiradi.

Bizni tarihimizda boshqa millatlarda hech bo’lmagan oltinga teng an’ana bor Bu ajdodlimiz Mohmud Qoshqariy “ Divonu Lu’gatit Turk” mana bugunga kelib ham dolzarb asarligcha qolmoqda. Mir Alisher Navoiy ning “ Muhokamatul Lugatayn “ asari men uchun tuganmas hazina. Tilimiz boy til , tarihiy til va ma’naiyatga boy til.

Continue reading

Jonli yoyin

Video savol-javoblar

VIDEO

ZamondoshTVda:

IAKka TO’YONA-1

IAKka TO’YONA-2

1. TURK DUNYOSI
2. BIRLASHMADI O’ZBEKLAR
3. MONOLOG
4.ANDIJON-2009…?

5.MENGA NIMA?
6.KIM KIMDIR?
7.SAVOLLAR
8.OLIYGOH?
9.ISLOM VA ISLOH
10.BOBOLAR
11.JAHONGASHTALIK
12.YANGI KITOB
13.KIM AYBDOR?
14.IAKka ISHONGANMISIZ?
15.MARKAZIY OSIYO
16.O’ZBEK DEGANI…
17.DEMOKRATIYA
18.QAYSI POYEZDDAMIZ?
19.O’RTA YO’L?
20 MUSTAQILLIK
21.BUGUN BAYRAMMI?
22.XORIJDAGI O’ZBEKLAR
23.VATANGA QAYTISH
24.ZEHNIYAT-3
25.TO’YONA-1
26.TO’YONA-2
27.SUIQASD?
28.RUSTAM
29.JM 1991 yil
21.BUGUN BAYRAMMI?
22.XORIJDAGI O’ZBEKLAR
23.VATANGA QAYTISH
24.ZEHNIYAT-3
25.TO’YONA-1
26.TO’YONA-2
27.SUIQASD?
28.RUSTAM
29.JM 1991 yil
30.MIRSAIDOV-1
31.MIRSAIDOV-2
32.MIRSAIDOV-3

Prezidentga favqulodda murojaatim( Farg’ona masalasida)

Nega kaltak Mirziyoyevning boshida sinmoqda?

MIRZIYOYEVNING BESHTA XATOSI

Karimovning qudasi

Ixtiyorning inqirozi

Jahongir Muhammadga savollar (71-suhbat)

Jahongir Muhammadga savollar (70-suhbat)